Održana tribina „Srbija i poglavlje 23 – osnovna prava i slobode“

21/08/2019

Tribina „Srbija i poglavlje 23 – osnovna prava i slobode“ održana je u sredu 21. avgusta u klubu „Tribina mladih“ Kulturnog centra Novog Sada. Autor i predavač bila je dr Jelena Todorović Lazić.

Autorka je predavanje započela informacijom da je prema Godišnjem izveštaju Evropske komisije za 2018. godinu u Srbiji uspostavljen zakonodavni i institucionalni okvir za zaštitu ljudskih prava. Međutim, potrebno je obezbediti doslednu i efikasnu primenu zakonodavstva.

– Srbija treba da ojača institucije za ljudska prava i garantuje njihovu nezavisnost, pojača mere za zaštitu prava lica koja se suočavaju sa diskriminacijom, uključujući pripadnike lezbijske, gej, biseksualne, transrodne populacije (LGBT), osobe sa invaliditetom, osobe sa HIV/AIDS-om i druge ranjive pojedince – navela je Todorović Lazić.

Kada je reč o podsticanju i sprovođenju ljudskih prava, broj pritužbi građana podnetih Zaštitniku građana smanjen je za 19 odsto dok je broj preporuka Zaštitnika građana upućenih organima vlasti ostao stabilan.

U nastavku tribine Todorović Lazić je naglasila da je ostvaren izvestan nivo pripremljenosti u vezi sa slobodom izražavanja, ali da celokupno okruženje, prema preporukama Komisije, još uvek nije pogodno za njeno ostvarivanje.

U oblasti zabrane diskriminacije, naše zakonodavstvo je uglavnom u skladu sa evropskim standardima, iako je potrebno dalje usklađivanje s pravnim tekovinama Evropske unije. Najveći broj pritužbi se odnosi na diskriminaciju na osnovu invalidnosti, starosnog doba i rodnu diskriminaciju. Aktivisti za ljudska prava, zajedno sa LGBT osobama, često se suočavaju sa govorom mržnje, pretnjama i nasiljem. Ove zloupotrebe treba bez odlaganja i adekvatno istražiti i kazniti.

Što se tiče ravnopravnosti žena i muškaraca, najveći napredak postignut u oblasti rodne ravnopravnosti bio je u oblasti politike, zbog povećanog učešća žena u Narodnoj skupštini, vladi i lokalnim skupštinama. Starije žene, žene sa sela i Romkinje, kao i žene sa invaliditetom i dalje su među najdiskriminisanijim u društvu.

Nije, međutim, bilo napretka u pogledu prava osoba s invaliditetom. Nedostaju sredstva za razvoj usluga u zajednici, licenciranih pružalaca usluga i socijalnih službi. Smeštaj i lečenje osoba sa psihosocijalnim i intelektualnim smetnjama u socijalnim ustanovama još uvek nije uređeno u skladu s međunarodnim standardima.

U pogledu inkluzije Roma, došlo je do povećanja broja romskih učenika i studenata koji su dobili stipendije. Međutim, samo devet procenata romske dece ide u vrtiće u poređenju sa 28 odsto neromske dece koja žive u blizini.

Od marta 2019. godine, u Srbiji je bilo 199.584 interno raseljenih lica, od kojih je 68.514 i dalje ranjivo i imaju potrebe u vezi sa raseljenjem.

– Vlada je preduzela neke mere i usvojila strategiju za rešavanje problema izbeglica i interno raseljenih lica. Međutim, rešenja su i dalje spora i ograničena, sa potrebom za povećanim finansiranjem – zaključila je Todorović Lazić.

 

Ostavi komentar

Vaš komentar će biti proveren pre objavljivanja