Tрибина „Срби у Босни и Херцеговини од Петра Кочића до Републике Српске“, одржана je у уторак 7. маја у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је мср Срђан Граовац, историчар.
Граовац је на почетку рекао да се афирмисање српског националног идентитета, пре свега у Босни и Херцеговини, са данашње временске дистанце, може посматрати увидом у живот и професионалну делатност Петра Кочића (Стричићи код Бањалуке, 1877. – Београд, 1916), српског књижевника и политичара из босанско-крајишког Змијања у данашњој Републици Српској.
Школовао се у Бањалуци, Сарајеву и Београду, а студирао у Бечу на Филозофском факултету. Родољубље према српском националном бићу и нетрпељивост према аустроугарској окупацији један је од основних мотива Кочићевог стваралаштва. По родољубивој црти, његове приповетке су ангажоване и обележене политичким дешавањима из времена у којем су настале.
У њима се сусрећу многе политичке алузије или, како је то сам рекао: „крупне и големе ријечи које душмани не разумију, а народ разумије“. Он је аустроугарску управу називао суданијом и њу у „Староставној књизи Симеуна Ђака” алегоријски је представио као остварење давно записаног пророчанства. У Босни, у срцу и снази српског отечества, завладала су два господара, због чега је настала превртанија и друга суданија.
Кочић је у приповеткама негативно писао о обавези служења војске у далеким крајевима Аустроугарске („Туба”), терању кметова са земље због немогућности да исплате високе дажбине („Гроб слатке душе”), злоупотребама приликом пописивања десетине („Код Марканова точка”, „Јуре Пилиграп”), колонијалној експлоатацији природних богатстава („Вуков гај”) и другим проблемима. Критиковао је и припаднике српске чаршије и цркве („Мејдан Семеуна Ђака”) због сарадње са владом и учествовања у глобљењу сељака.
Најсистематичнију и најширу критику аутроугарске власти Кочић је остварио у делима „Јазавац пред судом” и „Суданија”. Његово родољубље надовезује се и на косовску традицију.
– Иронија је хтела да је Кочић свој живот провео углавном у окупираној Босни и Херцеговини од стране Аустроугарске. Последње дане провео је у душевној болници у Београду. Упркос болести, до краја је био достојанствен и такав је 1916. преминуо у тој болници. Сахрањен је са српском шајкачом – закључио је Граовац на крају предавања.
Остави коментар