Одржана трибина „Политичке активности Светозара Милетића од избијања Револуције до укидања Војводине“

Трибина „Политичке активности Светозара Милетића од избијања Револуције до укидања Војводине“, одржана је у среду 27. марта у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је др Милош Савин, историчар.

Светозар Милетић (1826–1901) без сумње је маркантна политичка личност за проучавање идеологија и идеја попут либерализма, национализма и републиканизма. Прва озбиљна артикулација Милетићеве мисли и политичке акције отпочиње са револуционарним данима 1848. године.

После проглашења Војводине Србије и Тамишког Баната, Милетић успорава свој рад на политичком плану, али захваљујући личном интелектуалном развоју постаје фундаменталан за оно што ће уследити после 1860. године.

– Кроз Милетићев живот и политичку активност преломио се најзначајнији период 19. века не само за Србе него и за друге народе, јер се цео европски контекст у том периоду мењао – рекао је Савин.

    Право политичко сазревање Светозара Милетића, борба и залагање догодили су се током револуционарне 1848/49, а интелектуално је сазревао од 1849. до 1860. године, у периоду постојања тзв. Бахове Војводине, односно Војводства Србије и Тамишког Баната. У том периоду постојале су агресивна германизација, тешка централизација итд.

После негативног исхода разговора о српским привилегијама између Ђорђа Стратимировића и Лајоша Кошута у Пожуну, у том месту Милетић је одржао збор српске омладине, а затим отишао у Беч. За неколико дана вратио се у Нови Сад, где је већ планирано одржавање Мајске скупштине у Сремским Карловцима, на којој ће Срби прогласити Српску Војводовину.

У Чуругу је Милетић одржао свој чувени говор у којем се надахнуто обратио Шајкашима. Истакао је њихову храброст и указао им на то да је непотребно да иду у Италију да гину зарад аустријске државе када су и сами Срби угрожени.

     У Новом Саду организовао је спаљивање српских матичних  књига које су вођене на мађарском језику. Затим је ухапшен, али је ослобођен захваљујући српском бунту и молбама Јована Хаџића.

После завршетка студија права у Бечу, Милетић је био на судској пракси у Лугошу, а потом је одлучио да се врати у Нови Сад, где је положио адвокатски испит и његова адвокатска слава почела је да расте.