Одржана трибина „Политичка модернизација Србије 19. века – епилог и последице“

11/12/2018

Tрибина „Политичка модернизација Србије 19. века – епилог и последице“ одржана је у уторак, 11. децембра, у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је проф. др Љубиша Деспотовић.

 

На предавању је сумиран процес деветнаестовековне модернизације Србије. Показало се да је политичка модернизација Србије, као сегмент укупних токова, текла брже од осталих сегмената и са противречном природом. Она се јавља као замајац укупног социјалног развоја, али се често показује да је тај развој остварен на терет неког другог подсистема.

– Обично је у тим токовима модернизације највише била запостављена компонента цивилног развоја друштва, јер су сва снага и енергија биле усмерене у правцу стварања модерне националне државе – казао је Деспотовић на почетку предавања.

Већина реформских пројеката на овом простору служила је за замајавање јавности и попуњавање времена, а представљала је неку врсту манипулативне завесе према грађанима, јер суштински није доносила промене. Зато је то време изражено ставом „реформе да, промене не“.

– На тај начин је вођа либерала Јован Ристић преко своје странке и личне власти практично чувао конзервативни положај у српском друштву и држави – оценио је аутор трибине.

После „ристићеваца“, Србију су преузели младоконзервативци, тзв. напредњаци. Они су били западњаци као и либерали, истински модернизатори Србије, али су били мала група која није имала реално утемељење у бирачком телу Србије. Притом, та група интелектуалаца није имала ни времена, а ни потребе да се усидри у бирачком телу и да покуша да артикулише интересе народа и промене у Србији.

Спољнополитички фактор имао је велик утицај на Србију у 19. веку, почевши од Аустрије, односно Аустроугарске, која је чинила све да спречи српско ослобођење, српско национално и државно окупљање и територијално заокруживање. То је радила систематично и упорно.

– Своје геополитичке интересе на Балкану имала је и Русија, која је тактизирала играјући много више на „карту“ Бугара, а када нас је помагала, то је било најчешће за рачун њених интереса а не наших, тако да морамо бити објективни приликом анализирања тог времена – рекао је Деспотовић.

Највреднија тековина нараштаја деветнаестовековне Србије проћердана је у том веку и Срби су се на његовом крају поново нашли пред задатком да изнова стварају модерну националну и демократску државу.

 

 

 

 

 

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања