Одржана трибина „Од либералног ка мрежном друштву“

15/05/2019

У оквиру циклуса Разговори о геополитици, трибина „Од либералног ка мрежном друштву“ одржана je у среду 15. маја у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је Милорад Вукашиновић, новинар и публициста.

На самом почетку предавања аутор је скренуo пажњу на то да, када читамо и промишљамо о глобализацији, видимо да они који о томе пишу обично пишу о тзв. спољашњим обележјима глобализације, а то је оно што мање-више сви осећамо, видимо и део смо тог процеса. Мало се, међутим, говори и пише о унутрашњој страни процеса глобализације.

Говорећи о настанку глобализације у прошлом веку, Вукашиновић је казао да постоји занимљива теорија која каже да је 20. век протекао у два таласа глобализације. Прва глобализација је била директна последица краха британских финансија 1900. године, услед чега је 1904. године настала Макиндерова позната „Географска оса историје“, геополитички акт који је одсликао циљеве британске, касније англоамеричке геополитике у целом 20.веку.

Други талас глобализације десио се на сличним претпоставкама као и први, 60-их и 70-их година одвија се криза америчког капиталистичког система, која се манифестује кроз низ драматичних унутрашњих догађаја – од протеста против Вијетнамског рата, расних немира, озбиљног бунта омладине итд. Излаз из те тешке унутрашње ситуације америчка друштвена и политичка елита види у промоцији те тзв. друге глобализације о којој 70-их година пише Бжежински у свом делу „Између двају епоха“.

Важна ситуација, која представља претпоставку за трансформацију либералних ка мрежним друштвима, јесте тзв. крај идеологије. На затвореним састанцима светске закулисе заједно седе високи интелектуални кругови Запада, ултракапиталисти, мегакапиталисти, представници синдиката који доносе закључак о крају идеологије.

То значи, заправо, крај и левице и деснице, при чему је најдраматичнија трансформација левице која напушта поље класне и социјалне борбе, борбе за права радника, сељака, омладине и студената и постаје системска левица. Она временом долази у позицију да капиталистички систем одржава и чини га „ефективнијим него што јесте“.

Осамдесетих година 20. века, појавом Регана у САД и Маргарет Тачер у Великој Британији, отпочела је нова фаза у реализацији концепта друге глобализације – приватизацијом оних сектора и делатности које су до тада били у неприкосновеној надлежности државе. Од тог тренутка, на Западу се губи јасна представа о јавном интересу, јер је све подвргнуто интересима приватних корпорација.

Како је процес транзиције на некадашњем Истоку Европе текао без великих друштвених потреса, тако је и процес транзиције либералног у постдемократски Запад изведен без великих унутрашњих отпора. Амерички теоретичар Стоквел ове промене је 1991. године дефинисао као завршну фазу Реганове циничне револуције и неспособност америчког система да се трансформише у складу са изазовима времена. Основни проблем је у недостатку унутрашње кохезије америчког друштва које није у стању да артикулише било какав групни, класни, национални интерес.

Боља ситуација није ни у данашњој Европи, где су покушаји било каквог политичког или социјалног осмишљавања отпора постдемократизму доживели убрзан крах, пре свега због подела унутар таквих групација. Нема сумње да се баш због тога савремена западна друштва налазе на историјској прекретници.

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања