У оквиру циклуса Разговори о геополитици, трибина „Нова двополарност“ одржана je у среду 20. фебруара у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је Милорад Вукашиновић, новинар и публициста.
На трибини је било речи о „новој двополарности“ као геополитичкој парадигми која одсликава карактер међународних односа крајем друге деценије 21. века, и која је, као што је нагласио Вукашиновић, значајна не само за нас Србе него и за остатак света, посебно за Европу која је изгубила геополитички идентитет и субјективитет.
– Када анализирате модерне геополитичке теорије, почевши од чувене Мекиндерове „Географске осовине историје“ из 1904. године, а касније кроз цео 20. век, па до данас, уочићете константу двополарности, једну врсту геополитичког дуализма коју је Мекиндер дефинисао као дуализам „копно – море“, објаснио је Вукашиновић у уводном делу предавања.
То, међутим, није само пуки територијални положај једног народа или државе, нити различит приступ (поморски или копнени) одређеној територији, него нешто што чувени руски геополитичар Александар Дугин назива „културно-цивилизацијским типом“.
Говорећи о преобликовању светског поретка, Вукашиновић је подсетио на две школе мишљења. Једну је артикулисао теоретичар Фукујама у свом знаменитом огледу „О крају историје и последњем човеку“. Он је сматрао да се хегелијански схваћена историја са поразом СССР-а у Хладном рату завршава, наступа свеопшти тријумф либерализма и настаје универзални свет.
Други пол мишљења на победничком Западу био је далеко реалистичнији. Хантингтон је сматрао да је егзистенцијални интерес Запада у јачању своје цивилизације (католичко–протестантске) и у припреми за неку врсту судара са другим цивилизацијама, првенствено кинеском и православном.
За нас, на овим просторима, посебна тема је геополитички положај Балкана, а наше егзистенцијално питање је положај Србије и српских земаља, што је израз који је осмислио Јован Цвијић.
Подсетивши да ћемо наредног месеца обележити 20 година од НАТО агресије на Србију, односно тадашњу СРЈ, када је 26 најмоћнијих земаља напало једну малу земљу, аутор је казао да је заправо реч о геополитичком пројекту који је реализовао НАТО, а који је наговестио Хантингтон 1996. године, дакле три године пре НАТО агресије. Он је тада рекао да се Европа завршава тамо где почињу православље и ислам.
– Идеја је била да се на силу успостави линија разграничења између западне и православне цивилизације. Дакле, та агресија је имала дубоки антиевропски карактер. И све што се дешавало после ње, укључујући и признање тзв. независности КиМ, имало је дубок антиевропски и самим тим антисрпски карактер – закључио је Вукашиновић.
Остави коментар