Одржана трибина „Немачки пут до демократије“

25/02/2019

Трибина „Немачки пут до демократије“ одржана је у понедељак 25. фебруара у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је Лазар Слепчев, политички аналитичар и филозоф.

Историјски пут Немаца, рекао је аутор на почетку трибине, био је турбулентан, тегобан, често обележен са пуно крви, али и са много мање резултата у односу на Французе који су, такође, скупо платили свој пут до демократије.

– Проблем немачког политичког бића је у томе што је у својој унутрашњости врло конзервативно и што је увек боловало од помањкања капацитета да искорачи из оквира државе и државности – рекао је Слепчев, а затим направио мали  историографски пресек из којег произилази да је код Немаца држава увек била изнад свега и увек супериорна у односу на појединца.

Појединац је у Немачкој, рекао је Слепчев у наставку, увек био поданик, порески обвезник, војник и слуга државе. Ретко када је појединац успевао да досегне ниво грађанина, самосвесног и слободног бића.

– Парадокс је да је крајем 18. и у 19. веку немачки дух доживео своје највеће домете управо кроз сферу чисте апстрактне мисли кроз деловање припадника немачке класичне филозофије – нагласио је Слепчев.

Подсетивши да је прво немачко царство трајало хиљаду година (до 1806. године), Слепчев је рекао да је тај простор, сачињен од мноштва ситних кнежевина, био обележен перманентним сукобима за превласт, а притом нису били реткост ни сукоби између цркве и државе. У тренутку када је био толико јак притисак Ватикана, створила се потреба за одвајањем од утицаја Католичке цркве.

Код Немаца је 1770. године створена озбиљна, добро организована државна администрација која је водила државу на добар, некорумпиран начин. Није, међутим, постојала извршна власт, а парламент је, како је навео аутор, био „доживљаван као нека врста ружне речи“.

Вајмарски устав из 1919. године био је први либерални највиши акт Немаца, али немачки политички хабитус није навикао на слободу и либерализам, а с друге стране ту су биле и фрустрације које су Немцима нанеле силе победнице у Првом светском рату. То се негативно одразило и на немачки дух.

Социјалдемократска партија није успела да заустави ту фрустрацију која је у врло кратком времену произвела Хитлера и Националсоцијалистичку партију и уследио је трагичан Други светски рат. После њега, усвојен је нови немачки устав 1949. године који су диктирале силе победнице. Године 1989. уследило је рушење Берлинског зида.

– Данас можемо да закључимо да је Немачка имала два демократска устава, оба као плод њеног пораза у светским ратовима. Питање које се овде може поставити гласи – има ли немачко политичко биће капацитет данас да створи демократски поредак своје земље или пак Немци једноставно имају право да граде демократију на свој начин – дилема је којом је Слепчев завршио своје предавање.

 

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања