Održana tribina „Nemački put do demokratije“

25/02/2019

Tribina „Nemački put do demokratije“ održana je u ponedeljak 25. februara u klubu „Tribina mladih“ Kulturnog centra Novog Sada. Autor i predavač bio je Lazar Slepčev, politički analitičar i filozof.

Istorijski put Nemaca, rekao je autor na početku tribine, bio je turbulentan, tegoban, često obeležen sa puno krvi, ali i sa mnogo manje rezultata u odnosu na Francuze koji su, takođe, skupo platili svoj put do demokratije.

– Problem nemačkog političkog bića je u tome što je u svojoj unutrašnjosti vrlo konzervativno i što je uvek bolovalo od pomanjkanja kapaciteta da iskorači iz okvira države i državnosti – rekao je Slepčev, a zatim napravio mali  istoriografski presek iz kojeg proizilazi da je kod Nemaca država uvek bila iznad svega i uvek superiorna u odnosu na pojedinca.

Pojedinac je u Nemačkoj, rekao je Slepčev u nastavku, uvek bio podanik, poreski obveznik, vojnik i sluga države. Retko kada je pojedinac uspevao da dosegne nivo građanina, samosvesnog i slobodnog bića.

– Paradoks je da je krajem 18. i u 19. veku nemački duh doživeo svoje najveće domete upravo kroz sferu čiste apstraktne misli kroz delovanje pripadnika nemačke klasične filozofije – naglasio je Slepčev.

Podsetivši da je prvo nemačko carstvo trajalo hiljadu godina (do 1806. godine), Slepčev je rekao da je taj prostor, sačinjen od mnoštva sitnih kneževina, bio obeležen permanentnim sukobima za prevlast, a pritom nisu bili retkost ni sukobi između crkve i države. U trenutku kada je bio toliko jak pritisak Vatikana, stvorila se potreba za odvajanjem od uticaja Katoličke crkve.

Kod Nemaca je 1770. godine stvorena ozbiljna, dobro organizovana državna administracija koja je vodila državu na dobar, nekorumpiran način. Nije, međutim, postojala izvršna vlast, a parlament je, kako je naveo autor, bio „doživljavan kao neka vrsta ružne reči“.

Vajmarski ustav iz 1919. godine bio je prvi liberalni najviši akt Nemaca, ali nemački politički habitus nije navikao na slobodu i liberalizam, a s druge strane tu su bile i frustracije koje su Nemcima nanele sile pobednice u Prvom svetskom ratu. To se negativno odrazilo i na nemački duh.

Socijaldemokratska partija nije uspela da zaustavi tu frustraciju koja je u vrlo kratkom vremenu proizvela Hitlera i Nacionalsocijalističku partiju i usledio je tragičan Drugi svetski rat. Posle njega, usvojen je novi nemački ustav 1949. godine koji su diktirale sile pobednice. Godine 1989. usledilo je rušenje Berlinskog zida.

– Danas možemo da zaključimo da je Nemačka imala dva demokratska ustava, oba kao plod njenog poraza u svetskim ratovima. Pitanje koje se ovde može postaviti glasi – ima li nemačko političko biće kapacitet danas da stvori demokratski poredak svoje zemlje ili pak Nemci jednostavno imaju pravo da grade demokratiju na svoj način – dilema je kojom je Slepčev završio svoje predavanje.

 

Ostavi komentar

Vaš komentar će biti proveren pre objavljivanja