Одржана трибина „Наполеон и Русија – два погледа на свет“

28/05/2019

Предавање „Наполеон и Русија – два погледа на свет“ одржано је у уторак 28. маја у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је Милован Балабан, историчар.

Балабан је на почетку подсетио да је Наполеон Бонапарта (1769–1821) изникао из идеја револуционарне Француске, која је, уставши против сталешких друштвених модела, срушила стари државни поредак, прокламовала слободу, једнакост и братство, али се на свом врхунцу претворила у своју супротност – диктатуру и владавину терора.

У тренутку када су револуционарне тековине доведене у питање, појавио се Наполеон. Преузео је власт у Француској, завео ред, успоставио јаку државу и каналисао огромну енергију коју је произвела револуционарна Француска. Рушећи и слабећи старе европске монархије, Наполеон је доносио нови модел уређења државе и друштва, што је био сигнал за буђење великог дела европске буржоазије.

Године 1799. формирана је власт три конзула, а већ 1802. Наполеон се наметнуо као главни конзул, неприкосновени француски владар. Године 1804. крунисан је за цара. Говорио је да једини савезник Француске може да буде Русија, на чијем престолу је тада био цар Павле Романов. У жељи да поделе интересне сфере, ова двојица владара успоставила су контакте. Француска је желела да влада  Европом, а Русија Истоком.

Руског цара Павла је, међутим, на трону наследио његов син, млади цар Александар. Русија се прикључила коалицијама против Наполеона и 1805. године, код Аустерлица, удружене снаге Русије, Аустрије и Пруске претрпеле су страховит пораз од Наполеона, који је увео нове војне тактике, стварајући квалитетну командну структуру од искусних официра (маршала).

Најтежа битка Наполеонове ратничке епопеје била је битка за Москву 1812. године у којој је изгинуло око 50.000 Француза и 58.000 Руса. Наполеон није желео да примени тактику опкољавања Руса, а руски генерал Кутузов наредио је повлачење и Наполеонова армија ушла је у испражњену Москву. За француског цара и његове војнике рат је био завршен освајањем престонице.

Међутим, после 34 дана проведена у Москви, суочени са недостатком хране и узалуд ишчекујући да им руски цар понуди примирје, Наполеонови војници су морали да се повлаче у децембру, током сурове руске зиме, што је француску војску десетковало и њену победу претворило у тежак пораз.

– Руси су схватили шта им је помогло. После тога, неколико деценија градили су храм Христу Спаситељу који је и данас највећи православни храм на свету. То је подстакло другачији модел размишљања, барем дела руске интелигенције, али о томе ћемо причати на наредној трибини – закључио је Балабан на крају предавања.

 

 

 

 

 

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања