Одржана трибина „Национална идеја Уједињене омладине српске” аутора Саше Марковића

31/03/2017

Трибина „Национална идеја Уједињене омладине српскеˮ аутора проф. др Саше Марковића одржана је у петак 31. марта са почетком у 18 часова у Клубу „Трибина младих” Културног центра Новог Сада.

Вечерашња тема бави се историјском идејом која је, као снажни талас, запљуснула српско промишљање тј. српску друштвену елиту у другој половини деветнаестог века. Ова идеја имала је за циљ проналажење места међу модерним европским народима. Уједињена омладина српска је покрет који је обиловао гомилом идеја, првенствено националним али и просветитељским, позитивистичким, социјалним и другим… Све оно што је настало на европском идејном тлу преточено је у покрет младих људи.

Српски народ у то време има базну државу која је имала конзервативни приступ националној идеји, што је практично значило да је онемогућавала идеју парламентаризма, развоја или слободног образовања. Овај приступ није нужно лош, али је у то време био доста ригидан. Након Светоандрејске скупштине 1858. године долази талас нових политичара који ће обележити друштвену и политичку елиту српског народа тог времена. Међу њима су најзначајнији млади људи који су се школовали у иностранству и који су почели да доносе либералне идеје Западне Европе али и рефлексију либералних идеја из Русије. Они се враћају у Србију с циљем да те идеје и спроведу.

Године 1860. на власт долази кнез Михајло који је био доста енергичан и амбициозан владар, али и образован, за разлику од његових претходника. Образују се такозвани кружоци, међу којима је најпознатији био покрет Зора. Ту се најбрже кристалишу идеје о неговању српске културе и уметности, али се ствара и идеја поновног повратка просветитељству за које се залагао Доситеј Обрадовић. Однос кнеза Михајла и омладине био је кохерентан до 1865. године, што значи да су имали његову подршку.

„Занос и усхићење једне организације није исто што и државна политика”, нагласио је Марковић и додао: „Политика је комплексна ствар са бројим искушењима.ˮ

Из свега овога види се да је оваква идеја била национално-романтичарски орјентисана, али се истовремено инсистира и на парламентаризму и на стварању нове нације.

Године 1866. у Новом Саду оснива се Уједињена омладина српска, која око себе окупља младе интелектуалце, међу којима су и: Владимир Јовановић, Јеврем Грујић, Светозар Милетић, Никола Пашић, Никола I Петровић, Лаза Костић, Марко Миљанов Поповић, Миша Димитријевић и други. Oни су заступали националне и револуционарне промене, а национално и демократско су посматрали као јединство. Њихова темељна одлука била је јачање образовања на српском језику. Заступали су и модернизацију друштва, технички и технолошки напредак. Владар је био унутрашњи непријатељ који је тежио самосталној владавини. Формирање Уједињене омладине била је ”национално усхићење”, како је то окарактерисао Јован Скерлић. Један овакав покрет, међути, није могао да опстане на усхићењу и одушевљењу. Скерлић такође истиче да су идеје Омладине израстале из заноса који је последица бурних ноћи у кафани. Негативна страна Уједињене омладине огледала се у прекомерном национализму српских националних идеја о којима се говорило у изразито самољубивом тону. Такође, она носи епитет недовољне одговорности и неизбалансираног приступа националној идеји. Полако постаје маргинална творевина која на врату носи мађарску власт. Мађарска има за циљ да се рад Омладине сведе на чисту књижевну делатност и тиме отупи њен национални контекст. Године 1871. идеја Уједињене омладине полако клоне али остаје присутна, да би се у Првом светском рату оваплотила у југословенској катарзи.

До данас овај покрет остаје непоновљени и најзначајнији идеолошки покрет образованих младих људи, који је за циљ имао добробит друштва.

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања