Одржана трибина: КАКО ЈЕ НОВИ САД ПОСТАО СЛОБОДАН КРАЉЕВСКИ ГРАД

31/01/2019

 Трибина „Нови Сад – слободни краљевски град“, одржана je у четвртак 31. јануара у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је др Милош Савин, историчар.

На почетку, Савин је подсетио да елибертација Петроварадинског Шанца, односно добијање статуса слободног краљевског града и имена Нови Сад, представља маркантан политичко-историјски феномен који није довољно обрађен.

– Наведени процес је прворазредно парадигматичан за историју Срба зато што показује политичку зрелост српског народа у подножју Петроварадинске тврђаве да напуштањем традициoналних војничких стега створи потентан трговачко-занатски слој који би пронашао свој интерес да издејствује завидан ниво личних, економских и националних права и слобода – објаснио је Савин.

Постојање организованог људског живота у форми насеља, на подручју данашњег Новог Сада, научно је доказано у континуитету од праисторије, па до савременог доба. У самом граду до сада су евидентирана педесет и два археолошка налазишта, а на ширем градском подручју више од две стотине. Камени налази на подручју Петроварадинске тврђаве потврђују да је на простору Новог Сада током палеолита живела неандерталска заједница.

Први писани историјски подаци о насељавању на простору данашњег града потичу из 13. века, из даровне повеље угарског краља Беле Четвртог. Цистерцитској опатији у Белакуту, која се налазила на месту данашње Петроварадинске тврђаве на десној обали Дунава, поклоњен је град угарског феудалца Петера Тереија, а потом му је одузет због учешћа у убиству краљице Гертруде, Белине мајке.

После Мохачке битке 1526. године, када су османски освајачи однели победу над мађарским племством, аустријска династија Хабзбург преузела је право на угарску круну. У периоду од 1541. до 1687, односно четврте године Великог бечког рата, значајан део јужних угарских крајева, укључујући подручје Новог Сада, налазио се под османском влашћу.

У наставку трибине, аутор је казао да је једна од најзначајнијих геополитичких ситуација која је погодовала ослобођењу Петроварадинског Шанца од разних стега био Рат за аустријско наслеђе (1740-1748). Пошто је Марија Терезија наследила власт од свог оца Карла Четвртог, дошло је до противљења појединих држава, те су против Аустрије, пре свега ради одузимања ванаустријских хабзбуршких поседа, заратиле Пруска, Баварска, Саксонија, Шпанија, Келн и Шведска.

Рат и монополистичко понашање убрзали су напоре да Петроварадински Шанац добије статус слободног краљевског града. Носиоци покрета за осамостаљивање Шанца били су досељеници-трговци који су трпели економску штету. Стога су грађани Шанца предузели прве кораке да од царице Марије Терезије добију највиши могући статус за своје место.

     – Царица Марија Терезија је 1. фебруара 1748. издала повељу којом је Петроварадински Шанац уврштен у ред слободних краљевских градова. Одредила је да му име буде Нео-Плантеа (Неопланта), мађарски Ујвидек, што су Срби превели као Нови Сад, а Грци као Неофите – закључио је Савин.

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања