Одржана трибина „Јужно кинеско море – тачка конфликта“

27/02/2019

Трибина „Јужно кинеско море – тачка конфликта“ одржана је у среду, 27. фебруара, у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је Немања Старовић, историчар.

Старовић је у уводном делу предавања рекао да регион Јужног кинеског мора, мада веома удаљен од нашег дела Европе, представља веома важну тему, јер је то једна од две кључне тачке на којима се сударају интереси САД и Народне Републике Кине, несумњиво две највеће економске силе на свету.

– Убрзана милитаризација која се у том региону спроводи, кинеска изградња вештачких острва, као и редовне америчке мисије „слободе пловидбе“, чине Јужно кинеско море тачком могућег сукоба, чија би ескалација у евентуални ратни сукоб имала глобалне последице – указао је Старовић.

Упоређујући војну и морнаричку моћ двеју великих држава, аутор трибине казао је да је Америка, од периода Хладног рата до данас, своју војну моћ развила толико да сада представља једину светску силу која може да пројектује своју моћ на било којој тачки планете. Америчка морнарица је, притом, јача од свих осталих морнарица заједно.

– Кина је велика трговачка сила. Њој недостају енергенти и гас, а увози их са Блиског истока, а, с друге стране, Кина је велики извозник робе широке потрошње у свим секторима. Највећи део светске трговине данас се одвија морем и читава та  трговина тече управо Јужним кинеским морем, а најфреквентнија тачка је Малајски мореуз – рекао је Старовић и нагласио да су те трговачке руте од виталног значаја за Кину.

Други стратешки значај Јужног кинеског мора су потенцијална налазишта нафте и гаса на његовом дну. Према кинеским проценама, реч је о количини нафте која за неколико десетина процената превазилази укупне нафтне количине Кувајта. С друге стране, САД сходно својим интересима те процене десетоструко умањује.

Године 2013. Кина је покренула велике инфраструктурне  пројекте првенствено на Парацелским и Спартли острвима. Тај програм је на Западу назван „велики пешчани зид“ (аеродромске писте, војне инсталације), што је заоштрило америчко–кинеске односе.

– У том својеврсном трговинском рату Пекинг настоји да потврди свој суверенитет над читавим регионом, упркос сукобљеним тежњама Вијетнама, Филипина, Малезије, Брунеја, па и међународно непризнатих власти у Тајпеју, од којих сви уживају већу или мању подршку Вашингтона – закључио је Старовић на крају вечерашње трибине.

 

 

 

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања