Održana tribina „Izrael i Palestina – istorija sukoba” autora Nemanje Starovića

27/04/2017

Tribina „Izrael i Palestina – istorija sukoba”, autora i predavača Nemanje Starovića, istoričara, održana je u četvrtak 27. aprila u Klubu „Tribina mladih” Kulturnog centra Novog Sada.

U uvodnom delu Nemanja Starović najpre prikazuje kartu arapskog sveta sa koje se vidi da ga čini 420 miliona Arapa i 6,5 miliona Jevreja. Jevreje odlikuje duga istorija migracija, pretežno izraženih u XVveku. Jevreji pripadaju semitskoj grupi naroda baš kao i Arapi. Oni su specifična etno-religijska zajednica, izabran narod jedne vere i jednog porekla. Osnovne grupacije unutar nacije su: Aškenazi, Sefardi i Mizrahi.

Pokret od kojeg sve počinje kada se govori o konfliktu između Izraela i Palestine naziva se Cionizam, koji je tekovina XIX veka, veka nacionalizma. Osnivač cionističkog pokreta je Teodor Hercl. Dominantna ideja jeste da Jevreji moraju imati svoju nacionalnu državu, kako bi se ostvario napredak ove nacije u svakom pogledu.

Naseljavanje Jevreja u Palestinu odvijalo se u vidu alija-talasa naseljavanja. Između 1929. i 1939. godine u Palestinu se doselilo 250 000 Jevreja. Od tog momenta cionistički pokret dobija svoj demografski argument. Istorijski paradoks jeste da dolazak Adolfa Hitlera na vlast, 1933. godine, ključno doprinosi povratku Jevreja svom istorijskom domu. Posle formiranja Izraela doselilo se još tri miliona ljudi u Svetu zemlju.

Pitanje palestinskog identiteta ostaje zagonetka do dana današnjeg. Ne zna se da li se radi o nacionalnom identitetu, regionalnoj pripadnosti ili nečem trećem. Afirmaciji Palestinaca, kao jednog separatnog identiteta, svakako je doprineo sukob sa Jevrejima i formiranje Izraela. Ono što Palestinci ističu kao specifičnost unutar arapskog korpusa jeste veliki nivo religijske tolerancije.

Starović potom navodi neke od ključnih istorijskih događanja za sudbinu Izraela i Palestine. Među njima je sporazum Sajks-Piko iz 1916. godine, koji predstavlja tajni sporazum Velike Britanije i Francuske o podeli interesnih sfera na Bliskom istoku nakon Prvog svetskog rata. Ovim sporazumom su prekršena obećanja data Arapima. Sledi Arapski ustanak (1936-1939) koji je bio ustanak Arapa protiv Britanije uz 20 000 žrtava.Politika Velike Britanije prema Palestini najbolje se ogleda u dva dokumenta: Balfurovoj deklaraciji iz 1916. i Beloj knjizi iz 1939. Rat koji je izbio 1948. za Jevreje predstavlja rat za nezavisnost, dok za Arape znači veliku katastrofu. Ovaj rat značio je apsolutnu pobedu Jevreja. Slede tri rata: Suecki (1956), Šestodnevni (1967) i Jomkipurski rat (1973). Palestinske izbeglice 1948. bivaju izmeštene u kampove.

Zatim se govorilo o Palestinskoj oslobodilačkoj organizaciji, palestinskoj intifadi i sporazumima iz Kemp Dejvida i Osla. Godine 1988. formira se država Izrael.

Tri velika aktuelna pitanja jesu: granice, jevrejska naselja i zid koji za Jevreje predstavlja sigurnosnu barijeru, u čemu se u potpunosti mimoilaze sa mišljenjem Palestinaca.

https://youtu.be/GZ4t0n0AzK4

Ostavi komentar

Vaš komentar će biti proveren pre objavljivanja