Одржана трибина „Интересовање Француза за Србију и Србе у 19. веку“

28/02/2019

Tрибина „Интересовање Француза за Србију и Србе у 19. веку“, одржана је у четвртак 28. фебруара, у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач била је др Александра Колаковић.

Почетком 19. века вести о Србима долазиле су у Француску посредством информација везаних за Османско и Хабзбуршко царство. Путници и пословни људи пролазећи кроз српске пределе ширили су слику Србије као егзотичне земље у сталној борби за ослобођење од османске власти, при чему је личност вође Првог српског устанка Карађорђа, била посебно интересантна француској јавности.

– Допринос буђењу научног интересовања за Србију и Србе пружила је 30-тих година 19. века књига писца и новинара Алфонса Роајеа у којој је значајна пажња посвећена сусрету са кнезом Милошем, опису Земуна и Београда и Првог српског устанка. Катедра за страну књижевност у Паризу била је центар одакле су кренула прва озбиљнија научна интересовања за Србију и Србе – казала је Колаковић.

Од оснивања Катедре за словенске студије, број научних радова посвећених Србима постаје све већи, а истовремено јавља се и зачетак интелектуалне и културне сарадње Француза и Срба. Дела настала до друге половине 19. века била су резултат приватне иницијативе и научне радозналости њихових аутора, који су у том периоду били обузети романтичарским идејама и питањима постојања или стварања нација.

Интересовању француских интелектуалаца и публициста за Србе значајан допринос дали су и српски интелектуалци, највише они школовани у Француској. Образовани на француским узорима, добри познаваоци француског језика публиковали су књиге и радове на страним језицима и актуелизовали интересовање за Србију и Србе.

Од Берлинског конгреса, дипломатско-политички и финансијски кругови француског друштва показују појачану потребу за актуелним информацијама о Србији. Стога у последњим деценијама 19. века, поред дела историјског или уметничког карактера о Србији и Србима, код француских аутора политичке и економске теме добијају на значају.

Крајем 19. века првобитно романтичарско интересовање француских интелектуалних и политичких кругова за српску књижевност и средњовековну историју заменило је интересовање за савремене политичке, друштвене и економске прилике на Балкану у контексту међународних односа и интереса Француске.

– Поменуто интересовање француских интелектуалаца утицало је на дефинисања ставова у француској јавности, а посредно и у уобличавању француско-српских односа – закључила је Колаковић на крају предавања.

 

 

 

 

 

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања