Трибина „Индија и Пакистан – одмрзавање конфликта“ одржана је у петак 29. марта у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је Немања Старовић, историчар.
– Тема је актуелна, јер je у другој половини фебруара дошло до најновије ескалације у односима између ове две државе. У медијима смо имали прилику да видимо последице, по неким тумачењима, највећих ваздушних окршаја после Другог светског рата – рекао је Старовић у уводу свог предавања.
Ове две државе не могу да функционишу једна са другом, али су од самог оснивања и независности узајамно повезане, упркос великој несразмери у величини. Индија има милијарду и 325 милиона становника, а Пакистан 212 милиона.
Европске силе су индијски потконтинент колонизовале још од 16. века, а средином 19. века комплетан индијски потконтинент потпао је под директну управу британске круне.
Године 1947. чином дисолуције Британског Раџа, Британија се повлачи са тог подручја и долази до формирање двеју држава – Индије и Пакистана. Најближи сарадник Махатме Гандија (Велике Душе), Џавахарлал Нехру, био је први премијер Индије.
Гандија су већ 1948. у политичком атентату убили хинду екстремисти, који су сматрали да није довољно чврст у одбрани националних интереса и да сувише попушта Пакистанцима. Нехру је био премијер Индије до 1964. године. Спроводио је политику несврстаности, настојао да успостави унутрашњу социјално-политичку кохезију, што није било лако у држави у којој постоје стотине различитих религијских заједница. Неколико година после његове смрти, на месту премијера наследила га је кћерка Индира Ганди (презиме из брака са супругом који није имао везе са Махатмом Гандијем). После атентата на њу 1984. године, на чело Индије дошао је њен старији син Раџив, који је убијен 1991. године.
За разлику од Индије, Пакистан је, мада самостална држава од 1947, признавао британског монарха за суверена све до 1956, када је усвојио устав са уређењем исламске републике. За ову земљу карактеристичан је веома велики утицај војске на политичка дешавања. Тренутни премијер је Имран Кан.
Многи сукоби између Индије и Пакистана углавном су се водили око територије Кашмир, на коју обе стране имају право. Први сукоб избио је 1947/8. године, наредни 1956, а највећи рат водио се 1971. године и у њему је Индија однела одлучујућу победу. Године 1999. вођен је Каргилски рат.
Најзад, 14. фебруара ове године, уследила је серија инцидената који наговештавају нови оружани сукоб који би могао избити око Кашмирског региона. То је изазвало забринутост читаве планете, поштo и Делхи и Исламабад располажу нуклеарним наоружањем.
Индија, која својим демографским и економским капацитетима може да парира Кини, све више се посматра као партнер САД. С друге стране, Пакистан има све предиспозиције да додатно унапреди своје вишедеценијско савезништво са Кином, која је допринела развоју пакистанског нуклеарног програма.
– Имајући у виду значај Индије и Пакистана у одмеравању двеју највећих светских сила САД и Кине, на индијском потконтиненту може се, нажалост, очекивати наставак тензија – закључио је Старовић.
Остави коментар