Održana tribina „Grof Đorđe Branković – prvi srpski vojvoda i despot ilirika“

16/09/2019

Tribina „Grof Đorđe Branković – prvi srpski vojvoda i despot ilirika“ održana je u ponedeljak 16. septembra u klubu „Tribina mladih“ Kulturnog centra Novog Sada. Autor i predavač bio je dr Miloš Savin, istoričar.

Grof Đorđe Branković (Jenopolje, 1645 — Heb, 19. decembar 1711) bio je erdeljski grof, diplomata i srpski nacionalni prvak. Radio je na obnovi srpske despotovine i proglašen je za vojvodu posle Velike seobe Srba u Habzburško carstvo. Za njegovu ličnost su vezane mnoge kontroverzekoje istorijska nauka treba da rasvetli.

To je bila dosta zanimljiva ličnost koja je u književnom predanju bila prilično različito tretirana: od ideologa čije su koncepcije o despotovini bile kasnije često citirane, do ličnosti koju mnogi savremenici smatraju prevarantom i avanturistom – rekao je Savin.

Iz današnje perspektive, grof Branković se može smatrati sposobnim političarem ivizionarom. Priman je kod turskog velikog vezira i sultana u Istanbulu, ali i kod ruskog cara. Bio je emisar erdeljskog kneza, a imao je i bliske veze sa vlaškim vojvodom.

Brankovići su u Banatu bili ugledna porodica u kojoj se negovao mit da su potomci Vuka Brankovića. Pokušavali su da dokažu da im pripadaju posedi Brankovića u Ugarskoj. To,smatra autor tribine, nije sasvim istinita priča, jer Brankovići kao dinastija do tog perioda nisu bili prepoznati, mada su kroz usmeno predanje,preneto posle ustanka u Banatu, priče o Đurđu i Vuku Brankoviću bile prilično popularne.

Đorđe Branković, živeći u Banatu gde je bila razvijana trgovina, naučio je turski jezik, a kasnije će naučiti i rumunski, nemački i mađarski. Na formiranje njegove ličnosti uticale su porodične okolnosti –njegov otac, braća i sestre umrli su od kuge. Preživeli su mu majka i brat Simeon(kasnije mitropolit Sava Erdeljski),sveštenik u jednom mestu. Majka je posle ove tragedije otišla u manastir.

   Đorđe je zatim živeo uz brigu starijeg brata, koji je ubrzo postao mitropolit i koji je posvetio veliku pažnju bratovljevom obrazovanju. Zahvaljujući poznavanju turskog jezika, Đorđe je bio u Gici, koja je bila zadužena za odnošenje danka Turcima u temišvarskom sandžaku. Nedugo zatim, postao je i predstavnik Vlaške na turskoj Porti.

    Na osnovu zasluga u odbrani Beča, kada je uspeo da razbije mađarsku zaveru, od dvora je dobio titulu barona. Stupio je u vezu sa patrijarhom Arsenijem Čarnojevićem,od koga je otkupio diplomu da zaista jeste potomak Vuka Brankovića. Pred kraj života Đorđe Branković je bio nekoliko godina u zatočeništvu, najpre u Beču, a potom je prebačen u Heb, gde je umro u siromaštvu.

Komentari

Green Banner, klub srednjevekovnih veština Green Banner, klub srednjevekovnih veština

Sjajno predavanje, voleo bih da prodiskutujem sa vama o nekih adendumima u vezi sa nasledjivanjem prezimena Branković kroz XV vek i o vezama politike Vatikana i Habzburgovaca u XV XVI i XVII veku.

Jedan od one dvojice iz zadnjeg desnog reda

Ostavi komentar

Vaš komentar će biti proveren pre objavljivanja