Одржана трибина „Геополитика православља: украјински црквени раскол“

26/11/2018

У оквиру циклуса „Разговори о геополитици“, трибина „Геополитика православља: украјински црквени раскол“ одржана је у понедељак, 26. новембра, у клубу „Трибина младих” Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је Милорад Вукашиновић, новинар и публициста.

На почетку трибине, Вукашиновић је рекао да до 70-их година 20. века у хладноратовској геополитичкој атмосфери, религија из идеолошких разлога није имала битнији утицај ни на Западу, a ни на Истоку. Постојао је прећутни консензус две суперсиле да религија не би требало да има значајнији утицај на међународне односе.

Та се ситуација променила крајем 70-их година 20. века под утицајем неколико догађаја, као што су револуција у Ирану (1978/1979) и неколико година касније кроз Покрет католичке верске мобилизације који је на одлучујући начин утицао на геополитичке промене на истоку Европе.

 Католички фундаментализам имао је кључну улогу у процесу разарања Југославије. Ватикан је, наиме, имао веома доброг сарадника у Цариградској патријаршији која се у Украјини појављује као актер духовне агресије на руски свет, односно, на канонски поредак Руске православне цркве.

 Црквено питање у Украјини отворено је 1991. упоредо са разбијањем СССР-а и стварањем самосталне украјинске државе. Временом је верска подела у Украјини прерасла у прворазредно политичко (геополитичко) питање.

 – Током тзв. Наранџасте револуције 2004. године,  „украјинске цркве“ су се и политички поделиле. Већина је подржала тадашњег прозападног кандидата и каснијег председника Виктора Јушченка, док је канонски призната УКП – Московског патријархата подржала проруског кандидата, касније такође председника, Виктора Јануковича, који је свргнут са власти 2014. године – објаснио је аутор трибине.

 Већ тада се показало да је за украјинске сепаратисте „аутокефалност УПЦ“ неопходна ради заокруживања „украјинског националног идентитета“ који није довршен уколико је највећи број православних верника под канонском јурисдикцијом Руске православне цркве.

Украјинска криза драматично је ескалирала после државног удара 2014. године, што је проузроковало референдум о припајању Крима Русији, али и трагични рат на проруском истоку ове земље. Због ситуације у Украјини, обједињени Запад (САД, ЕУ) завео је драстичне санкције Русији, уз сталне војне провокације украјинских сепаратиста.

– Да је реч о дугорочно планираној стратегији сведоче и речи једног од корифеја западне политике Карла Билта, који је поводом „украјинске кризе“ неуобичајено отворено изјавио да на том простору Запад ратује против православља које је за нови светски поредак већа опасност од исламског фундаментализма – закључио је Вукашиновић.

 

 

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања