Održana tribina „Geopolitika Baltika – Finska danas“

30/08/2017

Tribina „Geopolitika Baltika – Finska danas“ održana je u sredu 30. avgusta u Klubu „Tribina mladih“ Kulturnog centra Novog Sada. Autor i predavač bio je Predrag Rajić, pravnik.

Na početku predavanja, Rajić je ukratko podsetio na osnovne karakteristike ove severnoevropske zemlje koja se na jugozapadu graniči sa Baltičkim morem, na jugoistoku Finskim zalivom, a na zapadu Botničkim zalivom. Graniči se sa Švedskom, Norveškom i Rusijom. Najdužu granicu ima sa Rusijom i ti odnosi su kroz istoriju bili veoma važni. Takođe, Olandska ostrva na jugozapadnoj obali su pod finskom upravom, ali imaju određenu autonomiju.

Finska se prostire na površini koja iznosi otprilike kao jedna i po bivša Jugoslavija (sa 20 miliona stanovnika), ali je naseljava svega 5,5 miliona žitelja. Razlog tome je što je sever Finske hladan i nepristupačan za život, pa je oko 60 odsto ukupnog stanovništva skoncentrisano na jugu te zemlje. Finska prestonica, grad Helsinki, formirana je u 16. veku.

Govoreći o istorijatu Finske, Rajić je rekao da su u prošlosti rusko-finski odnosi bili vrlo komplikovani i često prožeti ratovima. Rusija je Finskom vladala 200 godina, sve do 6. decembra 1917.godine. Tada su Finci iskoristili činjenicu da je izbio građanski rat u ruskom carstvu (počela je komunistička  revolucija koju je predvodio Lenjin) i proglasili su nezavisnost. I sam Lenjin je podržao finsku nezavisnost i već u januaru 1918. godine, sovjetska vlast je i zvanično priznala nezavisnu Finsku.

– Od svoje države, Finci su uspeli da stvore kompaktnu celinu, koja je priliku da svoju snagu testira imala kroz tzv. Zimski rat koji je izbio tako što je Sovjetski savez 30. novembra 1939. godine (tri meseca posle početka Drugog svetskog rata) odlučio da napadne Finsku. Staljinovo obrazloženje glasilo je da bi Finska u narednom periodu mogla da uđe u savez sa  nacističkom Nemačkom, te bi odatle Nemci na najjednostavniji način mogli da izvrše invaziju na SSSR. Finci su, međutim, uspeli da organizuju veliki broj dobrovoljaca – objasnio je Rajić.

Uz ogromne žrtve na obe strane, Finska se u tom ratu držala do marta 1940. godine, kada je u Moskvi potpisan mirovni sporazum na osnovu kojeg je SSSR-u ustupljeno 10 procenata finske teritorije i 20 odsto njenih industrijskih kapaciteta. Zimski rat je ostao jedan od najznačajnijih datuma u finskoj istoriji. O tome svedoči i podatak da se danas u Finskoj barem jedan časopis bavi istorijatom i značajem tog rusko-finskog sukoba.

Govoreći o današnjem uređenju Finske, Rajić je kazao da je ova država podeljena na okruge i distrikte i da lagano klizi u centralizaciju. Zanimljiv je podatak da je finski parlament postojao i u vreme carske Rusije, preciznije od 1900. godine. Parlament je tada brojao 200 poslanika i ta brojka nije se ni do danas promenila. Poslanici se biraju po proporcionalnom sistemu.

Aktuelni predsednik Finske Sauli Niniste, kao mlad političar se zalagao za ulazak svoje zemlje u NATO pakt, ali je po dolasku na vlast korigovao svoje stavove. Danas uživa veliki ugled u svom narodu, uspeo je da ujedini Fince, zalaže se za politiku vojne neutralnosti i nastoji da od svoje zemlje napravi neku vrstu mosta između Amerike i Rusije. Finska je članica Evropske unije.

Ostavi komentar

Vaš komentar će biti proveren pre objavljivanja