Одржана трибина „Демократско утемељење британског парламентаризма“

30/11/2018

Трибина „Демократско утемељење британског парламентаризма“ одржана je у петак, 30. новембра, у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је Лазар Слепчев, политички аналитичар и филозоф.

До модела парламентаризма који живи већ скоро два века, Британци нису дошли лако. После пада Римског царства, простор Британије насељавају нова освајачка племена Јити, Англи и Саксонци и тај период је обележен циклусом перманентних ратова, а 1066. године први пут се у својој историји Енглеска оформила као краљевина под Вилијемом Освајачем  – објаснио је аутор, укратко, далеку историју Енглеске.

Потом долази до вишевековне исцрпљујуће борбе између  круне и племства. Владари-ратници углавном су се оријентисали на племство, очекујући да оно финансијски помогне те походе. Племство се почело супротстављати круни, па су се јавили први модерни уговорни односи између владара и поданика, што се и данас јавља у британској уставној пракси.

Слепчев је подсетио да Британија, заправо, нема писани устав, него је то скуп докумената, аката и повеља које су кроз векове стваране и дописиване, али и данас се примењују и функционишу.

Први документ који на правно уређен начин ограничава власт монарха била је Велика повеља о слободама (Magna Carta Libertatum), настала 1215. године. Представљала је револуционарну тековину. Потом, 1628. године, донета је Петиција о правима, која је додатно умањила моћ круне и захваљујући којој се нови порези више нису могли заводити без сагласности Парламента.

Затим, акт Habeas corpus act из 1679. године, значајан је био по заштити грађанских права, а 1832. године, кључне у развоју парламентаризма, донет је Закон о народном представништву, који је заокружио целокупан процес стварања британског парламентарног система и институција.

Говорећи о институцијама, Слепчев је навео монарха као фигуру с протоколарним овлашћењима која не ремети рад  Парламента и владе. Парламент, по коме је овај систем и назван, састоји се из два дома: Дома лордова и Дома комуна. Владу чине три круга званичника: кабинет премијера, 20 министара из најзначајнијих ресора; други круг чини 30 старијих политичара и секретара, а трећи 50 млађих кадрова странке на власти, као и четири „бича“ (најмлађи чланови Парламента), чији је задатак да подстичу посланике да гласају.

На крају, Слепчев је закључио да овај систем, иако можда није најбољи, има своје бенефите, као што су моћ Парламента да доноси законе и да бира и контролише извршну власт. Утицао је на концепт организације и устројства многих највећих држава.

 

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања