Održana tribina „April u Beogradu – istorija bombardovanja“

17/04/2019

U okviru ciklusa Zelena debata, tribina „April u Beogradu – istorija bombardovanja“, održana je u sredu 17. aprila u klubu „Tribina mladih“ Kulturnog centra Novog Sada. Autor i moderator bio je Danilo Koprivica, politikolog.

Na trideset trećoj po redu Zelenoj debati bilo je reči o aprilskom bombardovanju Beograda (1941), ali i nekim manje poznatim detaljima iz bombardovanja 1944. i 1999. godine koja su se, takođe, desila istog meseca. Autor tribine posebnu pažnju posvetio je ciljanom rušenju Narodne biblioteke (1941) i mnogim drugim kulturnim objektima.

Na početku predavanja Koprivica je rekao da je aprilsko bombardovanje 1941. bila nemačka odmazda za Puč od 27. marta. Šta je značilo naše pristupanje Trojnom paktu? Pristupanjem Trojnom paktu nismo se obavezali na bilo kakve zajedničke vojne aktivnosti sa Nemačkom, Italijom ili Japanom.

– Tim sporazumom obavezali smo se da nećemo dopustiti da naša zemlja bude tranzit za bilo koju vojsku – objasnio je Koprivica dodajući da su knez Pavle i ministri možda bili naivni, ali imali su želju da sačuvaju Jugoslaviju od užasnog početka Drugog svetskog rata. – A kada je 27. marta naša vlada odbacila bilo kakve obaveze u vezi sa Trojnim paktom, Hitler je doneo odluku o napadu – rekao je Koprivica.

Narodna biblioteka u Beogradu bila je nekoliko godina u stanju mobilizacije. Postojao je plan izmeštanja našeg nacionalnog kulturnog blaga u jedan manastir u Ovčarsko-kablarskoj klisuri. Međutim, kada se započela realizacija te operacije, neko je sve zaustavio, jer vojska ili nije imala dovoljno ljudi ili kamiona. Zato je bibliotečko blago spakovano u limene kovčege i položeno u suteren Biblioteke i tako je dočekalo Vaskrs 6. aprila. Dve zapaljive bombe bačene su na zgradu i uništeno je naše kolektivno sećanje.

– Vatra je dugo tinjala i da je bilo smirenosti, požar se mogao ugasiti. Ali u tom neobjavljenom ratu, u metežu, zaboravili smo na blago. Cela zgrada je izgorela, a sa njom i sve što je naša istorija pamtila u pisanom obliku. To je zločin za koji niko nije odgovarao, niko nije optužen – upozorio je Koprivica i dodao da nijedna nacionalna biblioteka u Evropi nije pretrpela takvo stradanje.

U nastavku, autor je konstatovao da ni za jedno bombardovanje nemamo utvrđen tačan broj žrtava. Kada je reč o bombardovanju 1944. godine, naši i američki podaci se razlikuju, a jedino što se sa sigurnošću zna jeste da su u savezničkim bombardovanjima poginula 342 nemačka vojnika.

Bombardovanje se dogodilo i aprila 1999. godine. Naša medijska kuća RTS proglašena je ratnim ciljem. Od naše suverene zemlje traženo je da na svojoj televiziji emituje ratnu propagandu agresora.

– Iz ovoga možemo zaključiti da smo jedini narod kojem su razrušene Narodna biblioteka i nacionalna medijska kuća. Izvesno je i da svoju istorijsku dimenziju moramo prilagoditi aktuelnim trenucima da nam se aprili ne bi ponavljali – zaključio je Koprivica na kraju tribine.

 

 

Ostavi komentar

Vaš komentar će biti proveren pre objavljivanja