У оквиру циклуса Зеленa дебатa, трибина „Април у Београду – историја бомбардовања“, одржана је у среду 17. априла у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и модератор био је Данило Копривица, политиколог.
На тридесет трећој по реду Зеленој дебати било је речи о априлском бомбардовању Београда (1941), али и неким мање познатим детаљима из бомбардовања 1944. и 1999. године која су се, такође, десила истог месеца. Аутор трибине посебну пажњу посветио је циљаном рушењу Народне библиотеке (1941) и многим другим културним објектима.
На почетку предавања Копривица је рекао да је априлско бомбардовање 1941. била немачка одмазда за Пуч од 27. марта. Шта је значило наше приступање Тројном пакту? Приступањем Тројном пакту нисмо се обавезали на било какве заједничке војне активности са Немачком, Италијом или Јапаном.
– Тим споразумом обавезали смо се да нећемо допустити да наша земља буде транзит за било коју војску – објаснио је Копривица додајући да су кнез Павле и министри можда били наивни, али имали су жељу да сачувају Југославију од ужасног почетка Другог светског рата. – А када је 27. марта наша влада одбацила било какве обавезе у вези са Тројним пактом, Хитлер је донео одлуку о нападу – рекао је Копривица.
Народна библиотека у Београду била је неколико година у стању мобилизације. Постојао је план измештања нашег националног културног блага у један манастир у Овчарско-кабларској клисури. Међутим, када се започела реализација те операције, неко је све зауставио, јер војска или није имала довољно људи или камиона. Зато је библиотечко благо спаковано у лимене ковчеге и положено у сутерен Библиотеке и тако је дочекало Васкрс 6. априла. Две запаљиве бомбе бачене су на зграду и уништено је наше колективно сећање.
– Ватра је дуго тињала и да је било смирености, пожар се могао угасити. Али у том необјављеном рату, у метежу, заборавили смо на благо. Цела зграда је изгорела, а са њом и све што је наша историја памтила у писаном облику. То је злочин за који нико није одговарао, нико није оптужен – упозорио је Копривица и додао да ниједна национална библиотека у Европи није претрпела такво страдање.
У наставку, аутор је констатовао да ни за једно бомбардовање немамо утврђен тачан број жртава. Када је реч о бомбардовању 1944. године, наши и амерички подаци се разликују, а једино што се са сигурношћу зна јесте да су у савезничким бомбардовањима погинула 342 немачка војника.
Бомбардовање се догодило и априла 1999. године. Наша медијска кућа РТС проглашена је ратним циљем. Од наше суверене земље тражено је да на својој телевизији емитује ратну пропаганду агресора.
– Из овога можемо закључити да смо једини народ којем су разрушене Народна библиотека и нациoнална медијска кућа. Извесно је и да своју историјску димензију морамо прилагодити актуелним тренуцима да нам се априли не би понављали – закључио је Копривица на крају трибине.
Остави коментар