Održana promocija knjige „Pitao sam malog puža: moja sociološka priča o Šabanu Bajramoviću“

05/10/2018

Promocija knjige „Pitao sam malog puža: moja sociološka priča o Šabanu Bajramoviću“ dr Dragoljuba B. Đorđevića, redovnog profesora Univerziteta u Nišu, sociologa religije, romologa i kafanologa, održana je u petak 5. oktobra 2018. godine u klubu „Tribina mladih” Kulturnog centra Novog Sada.

O monografiji, koju je ove godine objavio „Službeni glasnik”, osim pisca govorili su i recenzenti: dr Srđan Šljukić – redovni profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, i dr Dragan Todorović – vanredni profesor Filozofskog fakulteta u Nišu.
U uvodnom obraćanju dr Dragan Todorović naveo je da je knjiga naslovljena po jednoj od čuvenih pesama Šabana Bajramovića i sadrži 12 poglavlja: Šaban u kabinetu, Kafanski car – od Džerime do Berlina, Šabanovi podsmevači, Car i akademik, Šaban i Brega, Šaban i onaj što radi onaj festival, Šaban među veličanstvenih sto, ali i među deset, Utihnuo crni glas u belom odelu, Šabanov bulevar i spomenik, Sarma zbori o Šabanu, Šabanove zalihe slave, Šaban skroziran kroz sociološko okno i Deset eseja o Šabanu.
Todorović je, potom, rekao da su kontroverze o saradnji Bajramovića i Gorana Bregovića, frontmena jugoslovenskog sastava „Bijelo dugme” bile povod da se o ovom segmentu napiše posebno poglavlje: Car i akademik, Šaban i Brega.
Dr Srđan Šljukić kazao je da ova knjiga, iako sociološka po karakteru, nije nipošto dosadna.
– Ova knjiga je u jednu ruku mešavina onoga što bismo mogli nazvati književnošću i publicistikom. U njoj su emocije, što nije prisutno u sociološkim knjigama – rekao je Šljukić.
​Autor dr Dragoljub B. Đorđević istakao je zadovoljstvo što se njegova knjiga, posle promocije u SANU, predstavlja i u značajnoj ustanovi kao što je Kulturni centar Novog Sada. Na pisanje ove monografije, kazao je, bio je podstaknut esejem britanskog kolumniste Garta Kartrajta „Šaban Bajramović – trošadžija života”.
– Tom formulacijom on je oslikao Šabanov lik i delo i to mi je dalo podstrek da tu sintagmu dopunim sadržajem kao sociolog – rekao je autor i dodao da je 2000. godine krenuo da sakuplja materijal za ovu knjigu, počevši od istraživanja ko je sve od novinara i književnika pisao o Bajramoviću.
Na kraju, Đorđević je naglasio da je ovom monografijom hteo da doprinese Šabanovoj ostavštini kao niškom i srpskom kulturnom nasleđu, da iznova pokaže mogućnosti sociologije u obradi ovakvih tema, da doprinese „našinskoj” romologiji i da „uglavi još jedan kamenčić” u podlogu nastajuće kafanologije.

Ostavi komentar

Vaš komentar će biti proveren pre objavljivanja