Одржана Међународна онлајн конференција „Глас жене у леденој тишини“

26/01/2021

Међународна онлајн конференција „Глас жене у леденој тишини“ одржана је данас у Културном центру Новог Сада у оквиру меморијалног програма „Ледена тишина“ који се традиционално одржава у КЦНС у знак сећања на пострадале у Новосадској рацији. Програм су подржали Град Нови Сад, АП Војводина и делегација Републике Србије у Међународној алијанси за сећање на Холокауст.

Конференцију је у име домаћина отворила Сунчица Марковић, помоћница директора КЦНС, рекавши да КЦНС већ осам година организује манифестацију „Ледена тишина“ који јр примарно имао за циљ да негује културу сећања на Новосадску рацију.

 

  • Културни центар Новог Сада је једна од ретких установа културе која се на систематски начин бави овом темом. Током година смо проширили спектар тема, тако да оне обухватају страдања током Другог светског рата уопште. Темом културе сећања КЦНС се бави кроз документарне изложбе, радионице за децу у оквиру којих су организоване посете и стручна вођења кроз изложбе, а у сарадњи са „Тераформингом“ и Историјским архивом Града Новог Сада од прошле године организују се и међународне конференције, што је потврда да смо на правом путу када је у питању бављење темом од изузетног значаја за целокупно друштво – истакла је Сунчица Марковић.

 

  • На самом отварању присутним представницима медија обратио се Никола Бањац, генерални секретар Скупштине Аутономне покрајине Војводине, поздравивши Сару Пећанац из „Јад Вашема“.  Ова конференција представља благо за савест човечанства јер растерује таму заборава и чува сећање на жртве Холокауста – нагласио је Бањац.

 

  • Указујући на важност ове манифестације, директор Историјског архива Града Новог Сада Петар Ђурђев, уједно и један од учесника конференције, истакао је да је наша обавеза да се боримо против заборава и да образујемо младе и укажемо им на страхоте Холокауста.

 

 

 

 

  • Далибор Рожић, члан Градског већа за културу Града Новог Сада у поздравној речи упућеној учесницима конференције и целокупном аудиторијуму који овај догађај прати онлајн истакао је да је тема Холокауста изузетно значајна за историју нашег града који је обележио 79. годишњицу од злогласне Новосадске рације у којој је животе изгубио велики број наших суграђана. Ми немамо право да ћутимо о ономе што нас је задесило кроз историју. Морамо да негујемо културу сећања јер је то једини начин да се такве ствари никада више не понове. Веома је битно да се ова тема обради са стручног становишта и да јавност на прави начин буде информисана о страдањима из 1942. године. Страдања из прошлости нас терају да у садашњем тренутку на прави начин промишљамо и не дозволимо да се тако нешто икада понови – нагласио је Рожић.

Поздравну реч упутио је и Александар Тасић ‒ амбасадор, шеф делегације Републике Србије у Међународној алијанси за сећање на Холокауст, рекавши да Холокауст никада не сме бити заборављен.

  • О овом страшном злочину, чије су жртве били и стари и млади, морамо подучавати будуће генерације, како се такве ствари никада не би поновиле. Посебно ми је драго што учествујем на догађају који осветљује родну димензију овог страшног догађаја из наше историје, на коју се често заборавља. Потреба за континуираним подсећањем на страхоте Холокауста утврђује моралну обавезу сваког појединца и друштва, да се на индивидуалном и колективном нивоу одржава сећање и промишља о последицама и наслеђу Холокауста у савременом добу. Нашим заједничким снагама и упорноћшу можемо изградити бољу и безбрижнију будућност, истовремено чувајући успомену на трагично настрадале – рекао је Тасић.

Поздравне речи на почетку конференцију упутили су и Јахел Вилан ‒ амбасадор Израела у Србији, Доротеа Гиселман ‒ заменица амбасадора Савезне Републике Немачке у Србији и Микаела Кухлер ‒ председница Међународне алијансе за сећање на Холокауст ИХРА.

У оквиру конференције отворена је и изложба Меморијалне установе за жртве и хероје Холокауста „Јад Вашем“ ‒ Трачци светла: бити жена у Холокаусту, коју су организовали КЦНС, „Тераформинг“ и Архив Града Новог Сада. Изложбу је представио Мишко Станишић ‒ директор НВО „Тераформинг“, члан делегације Републике Србије у Међународној алијанси за сећање на Холокауст ИХРА, члан ИХРА радне групе за едукацију.

  • Ово је по много чему јединствена изложба, коју је уз одговарајући педагошки водич развило Одељење за путујуће изложбе Музеја „Јад Вашем“ како би на јединствен начин представили искуства јеврејских жена у разним сегментима живота, страдања и преживљавања за време Холокауста. Кроз тридесет панела родна перспектива се фокусира на улогу и положај жене у најстрашнијем злочину у историји човечанства – рекао је Станишић.

Изложба је први пут преведена на српски језик и доступна је за преузимање на сајту „Тераформинга“.

У званичном програму конференције представљени су следећи радови:

„Страдање жена у Шајкашкој и Новосадској рацији“

Петар Ђурђев, историчар, директор Историјског архива Града Новог Сада

„Жене спасиоци: улога и очекивања од родних улога током Холокауста“

Дебора Дворк, професор, директор и оснивач Центра за проучавање Холокауста, геноцида и злочина против човечности у Институту за међународне студије, Центар за постдипломске студије, Универзитет у Њујорку

„Бити жена у Холокаусту“

Шерил Очајон, директор образовног програма Одјеци и одрази у „Јад Вашему“ у Јерусалиму

„Стратегије преживљавања жена у концентрационим логорима“

Линда Немет, историчарка у Меморијалном центру Холокауста у Будимпешти

„Шарлот Саломон. Живот? Позориште? Лед.“

Катарина Мелић, проф. др, редовни професор Француске књижевности и културе, управник Центра за студије сећања при Универзитету у Крагујевцу

„Родна перспектива у култури сећања и данашњи изазови“

Ана Маковка Кваписјевиц, докторанд на Педагошком универзитету у Кракову и координаторка програма Националног института за демократију у Пољској

„Презентација српског превода и адаптације препорука за учење и подучавање о Холокаусту Међународне алијансе за сећање на Холокауст ИХРА“

Мишко Станишић, директор НВО „Тераформинг“, члан делегације Републике Србије у Међународној алијанси за сећање на Холокауст ИХРА и члан ИХРА радне групе за едукацију.

 

 

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања