Novi ciklus programa –„Duplo dno“ – Tumačenja

07/03/2013

Kulturni centar Novog Sada započeo je novi ciklus programa „Duplo dno“. Zamišljen kao tematski ciklus tumačenja nekih od najznačajnijih dela ovdašnje poezije, ciklus je počeo u sredu tumačenjem čuvene poeme „Stražilovo“ Miloša Crnjanskog. Novo tumačenje poznate poeme, publika je bila u prilici da čuje od prof. dr Mila Lompara, a emitovan je i tonski zapis na kom je zabeleženo kako sam Crnjanski recituje „Stražilovo“.

Profesor Lompar je u svom izlaganju publici približio neke od osnovnih struja u shvatanju samog Crnjanskog, ali i njegovog „Stražilova“ – poemskog dela koji mnogi smatraju i njegovim najsnažnijim poetskim nadahnućem. Crnjanski se u našoj poeziji pojavio u generaciji pesnika koji su stasavali nakon Prvog svetskog rata dišući jednu opštu društvenu klimu tog vremena i novonastale promene. U toj novoj generaciji pesnika po svom odnosu prema starom načinju pisanja, vezanom stihu i tzv. vidovdanskoj simbolici, verovatno najkritičniji je upravo bio sam Crnjanski. On je prednjačio u zahtevu da se mora poći jednim slobodnijim stihom koji više odgovara i samom načinu života i umetnosti čoveka novog vremena. – To je bio taj prvi momenat koji se kod Crnjanskog izrazio već u njegovoj „Lirici Itake“. U njegovoj poeziji se očitavalo, sa jedne strane nešto revolucionarno, nešto krajnje protestno, a sa druge, nešto sentimentalno i melanholično, ali opet na jedan novi i sasvim drugačiji način – kazao je prof. dr Milo Lompar.

Kod naše književne kritike se za najpotpunije i najskladnije lirsko delo Miloša Crnjanskog uzima upravo zato njegova poema „Stražilovo“, koja je stvorena na priličnoj distanci od Prvog svetskog rata, u klimi drugačijoj od one pod kojom je nastala „Lirika Itake“, ali koja sažima sve poetske napore koji se mogu uvideti u poetskom razvitku Miloša Crnjanskog. U ovoj poemi se kod Crnjanskog vidi i jedna tendencija moderne literature koja raskida vezu samog naslova dela i njegovog bukvalnog sadržaja koji su se do tada pretežno smisaono poklapali. – U „Stražilovu“ se junak, iliti onaj lirski subjekt, ne nalazi na Stražilovu, već negde tamo u blizini reke Arno – i to je nešto što je obeležilo modernu, taj nesklad između naslovljenog i samog sadržaja. S druge strane samo „Stražilovo“ obiluje jednom višom tugom, jednom prelepom nostalgijom i melanholijom koja je krasila samo Crnjanskog. Upravo je zato jedan od poznatijih tumača njegovog dela Nikola Milošević govorio kako Crnjanskog krasi taj jedan poseban pesimistički odnos prema svetu- rekao je prof. Lompar. On je istakao da Crnjanskog u „Stražilovu“, kao i njegovoj celokupnoj književnosti, krasi specifična upotreba zareza i svojevrsno razbijanje pisane građe, dok istovremeno samo „Stražilovo“ kao poema u svojoj strukturi ima jednu posebnu arhitektoniku stiha, celina i ponavljanja, pa prema tome predstavlja majstorstvo jezičkog građenja krajnje forme. – Crnjanski je uopšte poznat po specifičnoj upotrebi zareza, a u „Stražilovu“ je ono dostiglo vrhunac i praktično zarez odvaja svaku drugu, treću reč. 

Ono što je bitno reći je da „Stražilovo“ počiva na jednom geometrizmu kompozicije. Poema je sastavljena od šest celina sa sedam strofa, a prva i sedma strofa se u toj građi poklapaju. Crnjanski se u ovoj poemi poigrava prostorom. On nije na Stražilovu, a tamo je. Ovde i tamo su izmešteni, on se i pita: „Gde sam to ja?“, a to upravo dovodi do toga da prostor gubi svoje dimenzije kod Crnjanskog- primećuje prof. Lompar. Prema njegovim rečima, Crnjanski u svojoj poeziji gaji jednu specifičnu duhovnost, dok svojevrsna spiritualna melanholija zauzima posebno uzvišeno mesto i iskaz u njegovoj poeziji koji ga specifično razlikuje od drugih pesnika.
Prof. dr. Milo Lompar je rođen 1962. godine u Beogradu. Završio je Grupu za jugoslovenske književnosti i opštu književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu. Na istom fakultetu je doktorirao sa tezom: Istorijsko, poetičko i književno nasleđe XVIII i XIX veka u poznim delima Miloša Crnjanskog. Na Filološkom fakultetu u Beogradu profesor je za Srpsku književnost XVIII i XIX veka i Kulturnu istoriju Srba. Bio je generalni direktor Politike a.d (2005-2006). Od 2007. godine je predsednik Zadužbine Miloša Crnjanskog.

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=rtUZjjEhuMM[/youtube]

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=OnU9Efvxq98[/youtube]

Ostavi komentar

Vaš komentar će biti proveren pre objavljivanja