Културни центар Новог Сада започео је нови циклус програма „Дупло дно“. Замишљен као тематски циклус тумачења неких од најзначајнијих дела овдашње поезије, циклус је почео у среду тумачењем чувене поеме „Стражилово“ Милоша Црњанског. Ново тумачење познате поеме, публика је била у прилици да чује од проф. др Мила Ломпара, а емитован је и тонски запис на ком је забележено како сам Црњански рецитује „Стражилово“.
Професор Ломпар је у свом излагању публици приближио неке од основних струја у схватању самог Црњанског, али и његовог „Стражилова“ – поемског дела који многи сматрају и његовим најснажнијим поетским надахнућем. Црњански се у нашој поезији појавио у генерацији песника који су стасавали након Првог светског рата дишући једну општу друштвену климу тог времена и новонастале промене. У тој новој генерацији песника по свом односу према старом начињу писања, везаном стиху и тзв. видовданској симболици, вероватно најкритичнији је управо био сам Црњански. Он је предњачио у захтеву да се мора поћи једним слободнијим стихом који више одговара и самом начину живота и уметности човека новог времена. – То је био тај први моменат који се код Црњанског изразио већ у његовој „Лирици Итаке“. У његовој поезији се очитавало, са једне стране нешто револуционарно, нешто крајње протестно, а са друге, нешто сентиментално и меланхолично, али опет на један нови и сасвим другачији начин – казао је проф. др Мило Ломпар.
Код наше књижевне критике се за најпотпуније и најскладније лирско дело Милоша Црњанског узима управо зато његова поема „Стражилово“, која је створена на приличној дистанци од Првог светског рата, у клими другачијој од оне под којом је настала „Лирика Итаке“, али која сажима све поетске напоре који се могу увидети у поетском развитку Милоша Црњанског. У овој поеми се код Црњанског види и једна тенденција модерне литературе која раскида везу самог наслова дела и његовог буквалног садржаја који су се до тада претежно смисаоно поклапали. – У „Стражилову“ се јунак, илити онај лирски субјект, не налази на Стражилову, већ негде тамо у близини реке Арно – и то је нешто што је обележило модерну, тај несклад између насловљеног и самог садржаја. С друге стране само „Стражилово“ обилује једном вишом тугом, једном прелепом носталгијом и меланхолијом која је красила само Црњанског. Управо је зато један од познатијих тумача његовог дела Никола Милошевић говорио како Црњанског краси тај један посебан песимистички однос према свету- рекао је проф. Ломпар. Он је истакао да Црњанског у „Стражилову“, као и његовој целокупној књижевности, краси специфична употреба зареза и својеврсно разбијање писане грађе, док истовремено само „Стражилово“ као поема у својој структури има једну посебну архитектонику стиха, целина и понављања, па према томе представља мајсторство језичког грађења крајње форме. – Црњански је уопште познат по специфичној употреби зареза, а у „Стражилову“ је оно достигло врхунац и практично зарез одваја сваку другу, трећу реч.
Оно што је битно рећи је да „Стражилово“ почива на једном геометризму композиције. Поема је састављена од шест целина са седам строфа, а прва и седма строфа се у тој грађи поклапају. Црњански се у овој поеми поиграва простором. Он није на Стражилову, а тамо је. Овде и тамо су измештени, он се и пита: „Где сам то ја?“, а то управо доводи до тога да простор губи своје димензије код Црњанског- примећује проф. Ломпар. Према његовим речима, Црњански у својој поезији гаји једну специфичну духовност, док својеврсна спиритуална меланхолија заузима посебно узвишено место и исказ у његовој поезији који га специфично разликује од других песника.
Проф. др. Мило Ломпар је рођен 1962. године у Београду. Завршио је Групу за југословенске књижевности и општу књижевност на Филолошком факултету у Београду. На истом факултету је докторирао са тезом: Историјско, поетичко и књижевно наслеђе XVIII и XIX века у позним делима Милоша Црњанског. На Филолошком факултету у Београду професор је за Српску књижевност XVIII и XIX века и Културну историју Срба. Био је генерални директор Политике а.д (2005-2006). Од 2007. године је председник Задужбине Милоша Црњанског.
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=rtUZjjEhuMM[/youtube]
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=OnU9Efvxq98[/youtube]
Остави коментар