Молдавија између румунског и засебног идентитета

Tрибина „Молдавија између румунског и засебног идентитета” одржана је у уторак, 4. септембра, у Клубу „Трибина младих” Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је Предраг Рајић, правник.

Друго од три предвиђена предавања на ову тему, аутор је започео подсећањем да је Република Молдавија „уклињена” између Румуније и Украјине, своја два далеко већа и моћнија суседа са којима има зеједничку копнену границу. Притом, Молдавија, мада чланица Уједињених нација са својим међународно признатим границама, ипак не контролише комплетно своју територију још од Придњестровског рата 1992–1993 године. Релативан је и податак о броју становника Молдавије због тога што велики број Молдаваца већи део године проводи у иностранству. Званични подаци кажу да Република Молдавија има око четири милиона житеља.

Молдавска дијаспора је подељена. Највећим делом усмерена је на Западну Европу (Италију, Француску, Шпанију и Румунију), као и на дијаспору окренуту ка Руској Федерацији. Такође, око десетак хиљада Молдаваца живи у САД.

– Имају две дијаспоре, јер се у Молдавији, осим сукоба два романска концепта о томе да ли су Молдавци засебан народ или део румунске нације, одвија и романско-словенски сукоб оних који су ближи руском бићу или се осећају као Украјинци – објаснио је Рајић.

Аутор је додао занимљив податак да је Придњестровље једини постсовјетски простор на којем су се Руси и Украјинци, раме уз раме, борили у рату 1992–1993 године. У том рату сукобиле су се снаге младе молдавске државе и сепаратисти у индустријској области Придњестровље.

– Молдавија има још једну аутономну територијалну област, Гагаузију, у којој живи специфичан народ турског порекла православне вере. Има их око 160.000, наслоњени су на Русију и у њој виде свог заштитника. Проблем је, међутим, у томе што то није територијално повезана област, те Гагаузи страхују да би у случају припајања Молдавије Румунији били потпуно мајоризовани – рекао је Рајић.

Главна подела Молдавије, која се мора нагласити, јесте  подела на север и на југ. На комлексном и изузетно етнички шароликом северу живи велики број људи словенског порекла, али су прихватили молдавски идентитет.

Постоје унутарполитичка мишљења да Молдавија никада неће испунити услове за улазак у ЕУ, а једини начин да достигне то чланство, сматра се, јесте припајање Румунији. Ова опција има, наравно, и своје противнике. На унутрашњем плану најраспламсанији сукоб води се у вези са званичним језиком: да ли је то молдавски или румунски.