Zauzmi pozu – čitaj Ljosu!

23/06/2015

Mario Vargas Ljosa sinoć pred 1200 čitalaca u Novom Sadu Zauzmi pozu – čitaj Ljosu!

Ne dešava se često da festival promeni svoj slogan, naročito ako je on dobar. Međutim, Međunarodni festival proznog stvaralaštva „Prosefest“ Kulturnog centra Novog Sada, čiji je slogan „Zauzmi pozu – čitaj prozu!“ je povodom gostovanja Marija Vargasa Ljose, preslovio slogan i on je sinoć, specijalno glasio „Zauzmi pozu, čitaj Ljosu!“.

Nakon što su nagradu „Milovan Vidaković“ dobili veliki svetski pisci kao što su Đerđ Konrad, Klaudio Magris, David Grosman, Alberto Mangel i drugi, uređivački odbor je odlučio da specijalnu nagradu „Milovan Vidaković“ dodeli i Ljosi.
„Naravno, smatramo da je Mario Vargas Ljosa učinio čast festivalu „Prosefest“ što ju je sa zadovoljstvom primio“, izjavio je Nedeljko Mamula, urednik „Prosefest“-a.

-Mario Vargas Ljosa piše sa strašću vrhunskog profesionalca, a kao Latinoamerikanac ne može da zatvori oči pred svim nepravdama koje doživljava njegov kontinent. Duboko veruje da književnost može da menja stvarnost ili da barem utiče na promene. Svojim političkim stavovima, takođe izaziva strasti još od onog upozorenja svima da je književnost vatra. Potpuno se slažem s njim da je „književnost bratstvo ljudske različitosti“ jer podjednako uzbuđuje i muškarce i žene svih religija, rasa i društava, istakao je sinoć u prepunoj sali Srpskog narodnog pozorišta, pred više od 1200 ljudi, profesor dr Dalibor Soldatić, šef katedre za iberijske studije beogradskog Filološkog fakulteta, predstavljajući peruanskog pisca Marija Vargasa Ljosu koji je u Srbiju došao na poziv „Lagune“, izdavača koji je od 2008. godine objavio 12 Ljosinih knjiga, uključujući i njegove memoare „Riba u vodi“ objavljene pre deset dana.

Upravo je profesor Soldatić, koji je svojevremeno doktorirao na temu teorije romana Marija Vargasa Ljose, nobelovcu uručio i specijalnu nagradu „Milovan Vidaković“ Međunarodnog festivala proznog stvaralaštva „Prosefest“ koji organizuje Kulturni centar Novog Sada (zajedno sa Filozofskim fakultetom Univerziteta u Novom Sadu i Srpskim narodnim pozorištem suorganizator sinoćnjeg događaja).

U ime čitalaca, razgovor sa Ljosom je perfektno vodila Bojana Kovačević Petrović, takođe veliki stručnjak hispanoameričke književnosti, tako da je publika mogla da sazna „iz prve ruke“ kako Ljosa, pisac kojeg smatraju poslednjim velikim piscem „romana 19. veka“ ali čije su manipulacije strukturom, te njegova pripovedačka tehnika, označile pravu revoluciju na planu proze na španskom jeziku, gradi sve one čarobne likove u svojoj prozi.
– Nekada dobijam ideje od svojih likova. Neki likovi nestaju tokom procesa pisanja, a neki rastu i sve više i više me fasciniraju. U stvari, čitav proces pisanja romana me fascinira i nikada ga do kraja nisam razumeo – šta se to zapravo dešava dok pišem. Naime, mislim da pisac dok stvara mora da pokrene sve u sebi: znanje, razum, instinkte, strasti, intuiciju.
Na pitanje kakav je zadatak današnjeg intelektualca i na koji način nam danas književnost daje slobodu i podiže svest, Ljosa je odgovorio: „Umetnička obaveza pisca je pre svega da dobro piše, da piše dostojanstveno, originalno, da forma kojom piše bude uverljiva za čitaoce. Što se građanske obaveze tiče, mislim da nema suštinski velike razlike između pisca i građanina kada je reč o društvu. Učešće pisca u javnom životu je neophodno, podsticajno i potrebno. U trenutku kada pisac piše on ističe značaj svoje ideje i svojih vrednosti u javnost i time doprinosi da jezik društva i jezik politike, koji su često veoma umrtvljeni i puni klišea, postane autentičniji, da bude manje laži, da građani više veruju i da bude više istine. Ima onih koji smatraju da je književnost puka zabava i ništa više. Ja ne mislim tako. Književnost itekako u nama izaziva orgomno zadovoljstvo, ali isto tako ona ima mnogo značajniju ulogu u društvu. Svet u kojem živimo je pun loših stvari, loše je sačinjen i dobra knjiga može itekako da pomogne. Lepota, dubina i složenost jednog romana, jedne izuzetno ispričane priče, kontrast je onome što čini stvarni svet oko nas. Takva književnost nam ukazuje na to koliko je svet u kojem živimo nesavršen, koliko toga nedostaje, ali uz književnost i umetnost svet mora biti bolji i istovremeno, čitaoci moraju zauzeti kritički stav prema društvu“.

Foto: Dušan Živkić, Branko Lučić

Ostavi komentar

Vaš komentar će biti proveren pre objavljivanja