Tрибина „Тајни Лондонски уговор из 1915. године – пропуштена шанса или неутемељено надање“, одржана је у среду 12. децембра у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је мср Срђан Граовац, историчар.
Граовац је на почетку трибине казао да је тајни Лондонски уговор између сила Антанте (Француске, Русије и Велике Британије) и Италије, потписан 26. априла 1915. године, најбољи пример мегаломанских идеја Александра Карађорђевића и Николе Пашића и доказ њихових превеликих амбиција. Тада је Србија неоправдано одбацила стварање велике националне државе зарад југословенског јединства.
– O сада већ чувеном Лондонском уговору из 1915. године, неколико деценија говори се као о извесној „пропуштеној шанси“, шанси коју српске политичке елите нису на време уочиле нити искористиле прилику за стварање самосталне и велике српске државе на Балкану, која би у просторном смислу обухватала Бачку, Славонију, Далмацију, Босну и Херцеговину – објаснио је аутор трибине.
Остаје велика непознаница, рекао је у наставку Граовац, шта је то Србији „нуђено“ 1915. године и да ли је уопште познат „идентитет понуђача“. На првом месту, аргумент против тезе да је „Србија сулудо одбила понуду и жртвовала се зарад оних који су били и остали њени непријатељи“, како то обично кажу познаваоци „праве историје“, једноставно није исправан и не заснива се на аутентичним и веродостојним историјским изворима.
Српска влада и јавност нису имале увид у садржај споразума који је постигнут између Краљевине Италије и сила Антанте, јер је он био тајан. Србија је, као и остатак заинтересованог света, за појединости договора сазнала тек после револуције у Русији када је Лењин, противећи се тајној дипломатији, обелоданио садржину споразума.
– Отуда Србија није могла да се одрекне нечега што није знала да има, а приде га није ни имала, већ се о „награди“ размишљало у прилично нејасним формулацијама. Друго, Србија је пре договора у британској престоници, 7. децембра 1914. године донела Нишку декларацију којом је одабрала уједињење са „неслободном браћом у Аустроугарској као главни ратни циљ“ – рекао је Граовац.
Крах Лондонског уговора, пред крај Првог светског рата, онемогућио је Србију да изађе на море и заједно са Црном Гором добије више од три стотине километара јадранске обале између Сплита и Драча. „Велика Србија“ никаквим Лондонским уговором није понуђена Србији.
Остави коментар