Културном центру Новог Сада награда за најбољу књигу на српском језику

22/12/2017

Награда „Стеван Пешић“, која се додељује за најбољу књигу на српском језику, припала је Николи Вујчићу за поетску збирку „Скривености“ у издању Културног центра Новог Сада. Ову награду већ готово четврт века додељује Градска библиотека Новог Сада и Савет Месне заједнице Ковиљ, родног места писца, а међу досадашњим лауреатима били су Данило Николић, Јовица Аћин, Раша Попов и други. Награда ће Николи Вујчићу бити уручена 26. децембра у библиотеци у Ковиљу.

у образложењу жирија наводи се да Никола Вујчић заузима посебно и карактеристично место у контексту савремене српске поезије – „Његова поезија није драматична, она је смирена, скоро наративна, али и лирски продубљена и одговорна према стварима живота. Реч је о поезији као свести о снази уметности речи да изрази нашу људску судбину и истовременој подмирености са крхкошћу сваког тренутка у којем човек пребива као парадоксално непоновљива честица постојања као таквог“ – наводи жири у саставу, Јован Зивлак, Владимир Гвозден и Драган Јовановић Данилов.

 

Никола Вујчић (1956, Велика Градуса, Банија, Хрватска).

Објавио је књиге песама:

Тајанствени стрелац (1980),

Нови прилози за аутобиографију (1983, друго допуњено издање 2008),

Дисање (1988),

Чистилиште (1994),

Кад сам био мали (1995),

Препознавање (2002),

Звук тишине (2008),

Расути звук (2009),

Докле поглед допире (2010),

Докле поглед допире и нове песме (2012),

Сведочење (2014).

Објављене су му књиге изабраних песама на румунском језику Ноћи и друге песме (Noptile şi alte poeme, Темишвар, 2011), македонском Докле поглед допире (До кај што погледот допира, Скопје, 2011), пољском Тишина у камену (Cisza w kamieniu, Варшава, 2013) и бугарском Докле поглед допире (Докъдето погледът достига, Пловдив, 2013).

 Приредио је за штампу необјављени роман Меше Селимовића Круг (1983), Антологију српске народне књижевности за децу (1997, 2006, 2008) и изабрана дела Григора Витеза (2011).  Добитник је награда „Браћа Мицић“ (1993), Змајеве награде Матице српске (2002), Дисове награде (2009), „Мирослав Антић“ (2011), „Ђура Јакшић“ (2011), „Бранко Миљковић“ (2011), Заплањски Орфеј (2014), Кондир Косовке девојке (2015) и „Скендер Куленовић“ (2015).  Живи у Београду.

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања