Културни центар Новог Сада позива медије и грађане на Конференцију о регионалној стабилности

22/05/2017

Конференција о регионалној стабилности одржаће се 9. јуна 2017. године у 12 часова у Културном центру Новог Сада. Ова конференција представља једну врсту округлог стола, где ће на тему регионалне стабилности, сарадње и добрих односа на постјугословенским просторима, говорити врсни и еминентни интелектуалци из региона, који су признати и изван постјугословенских и балканских оквира. Реч је о стучњацима из различитих  области као што су: књижевност, филозофија, историја, право, политичке науке, економија… (проф. др Твртко Јаковина; проф. др Дејан Јовић; политички филозоф Драгољуб Којчић; проф. др Иво Висковић; адвокат и некадашњи министар правде у Влади Црне Горе Драган Шоћ; књижевник Мухарем Баздуљ; проф. др Селмо Цикотић; етнолог и антрополог, проф. др Божидар Језерник и финансијски експерт и директор сектора у Народној банци Црне Горе, др Маријана Митровић Мијатовић).

У сусрет конференцији, директор Културног центра Новог Сада Бојан Панаотовић говорио је о идејној сржи овог догађаја и очекивањима КЦНС-а као организатора.

Директор КЦНС-а, Бојан Панаотовић

– Основна порука конференције јесте порука мира, сарадње и стабилности из којих проистиче бољи и квалитетнији живот за људе у региону. У плану је да се конференције, овакве или сличне тематике, одржавају сваке године у исто време, с пролећа и то на Трибини младих – рекао је Панаотовић.

Како истиче Панаотoвић, избор учесника за овогодишњу конференцију је био прилично тежак, а разлог томе је што у земљама региона постоје изузетни интелектуалци европског и светског ранга – Но, пошто се конференција очекује и у годинама које следе, многи од оних које смо желели да позовемо ове године, а нисмо, позваћемо следеће – истакао је директор Културног центра.

Напослетку, Панаотовић је упутио срдачан позив Новосађанима и свим људима добре воље, истакавши значај њиховог интересовања и присуства овој конференцији.

– Учесници овогодишње Конференције иза себе имају дугогодишње искуство, изванредно знање и образовање, а познати су широј јавности у региону. Посетиоци ће имати прилику да чују занимљиво, квалитетно, садржајно и примерено излагање сваког учесника, те смо уверени да ће на Конференцији много тога научити и са исте отићи задовољни – нагласио је Панаотовић.

проф. др Дејан Јовић

Дипломирао 1990. године на ФПЗГ-у, магистрирао у Љубљани (1994) и Манчестеру (1995), докторирао на London School of Economics (LSE, 1990). Био Jean Monnet Fellow на European University Institute (2000), а потом од 2000. до 2010. године доцент на Свеучилишту Стирлинг у Шкотској (УК). У том раздобљу био је оснивач и директор Института за проучавање европског суседства (од 2003. до 2009). Од 2009. до 2014. године био је изванредни, а од 2014. године је редовни професор на Факултету политичких знаности у Загребу. Главни и одговорни уредник Политичке мисли од 2013. године. Од 2012. до 2016. године, водитељ Одсјека за међународне односе и дипломацију. Од 2014. до 2016. године председник Управног већа Института за развој и међународне односе. Био је посебни саветник министру (министарки) вањских (и европских) послова од 2004. до 2006. године и главни аналитичар Председника Републике Хрватске од 2010. до 2014. године. На ФПЗГ-у предаје предмете: Увод у студиј међународне политике (на 1. и 2. години студија), Politics and Society in Soytexeast на 3. и 4. години додипломских студија, као и Анализу вањских политика на дипломском студију. Предаје на два специјалистичка студија (Дипломација, АМЕС), на оба докторска студија која се изводе на ФПЗГ-у. Одлуком Сената Београдског универзитета 2015. године је изабран за гостујућег професора на београдском Факултету политичких наука.

Драгољуб Којчић

Драгољуб Којчић, политички филозоф, директор Завода за уџбенике и наставна средства у Београду, дипломирао је филозофију на Филозофском факултету у Београду. Бави се политичком филозофијом и политичком теоријом. Аутор је студија на тему либерализма, књиге Стрела времена и хоризонт слободе, као и монографије Дамјан Ђаков. Неколико недеља пре именовања на чело Завода постао је на предлог РРА и члан Програмског одбора РТС-а. У његовој радној биографији пише да је као дипломирани филозоф 1990. године покренуо лист за политику, културу и економију Држава, а касније био главни и одговорни уредник. Учествовао је у оснивању Института за геополитичке студије 1996. године и био уредник у Српском књижевном гласнику. Био је заменик министра у Министарству за везе са Србима ван Србије (од октобра 2000), од 2004. до 2007. посланик у Скупштини Републике Србије; а истовремено и на челу Завода за унапређење образовања и васпитања. Утемељивач је магазина Зенит, чији су колумнисти били и Ноам Чомски и Умберто Еко.

проф. др Иво Висковић

Иво Висковић, докторирао је међународне односе, а највећи део свог радног века провео је на београдском Факултету политичких наука, прошавши хијерархију од асистента до редовног професора. Предавао је Спољну политику Југославије и међународне односе, те био шеф Катедре за међународне студије. Каријеру је градио образујући дипломате, па се и данас многи његови студенти баве тим послом у представништвима Србије широм света. После политичких промена у Србији 2000. године, постао је први амбасадор СРЈ, а касније и СЦГ у Љубљани. Када је завршио четворогодишњи мандат, 2004. године наследио га је црногорски кадар, а Висковић се вратио на факултет. Од 2009. до 2013. године био је амбасадор Србије у Немачкој.  

Мухарем Баздуљ

Мухарем Баздуљ је новинар, преводилац и књижевник. Рођен је у Травнику, дипломирао је на Филозофском факултету у Сарајеву енглески језик и енглеску и америчку књижевност. Књижевне и публицистичке текстове објављује у часописима и листовима: Абрахам, Дани, Иза, Лица, Ослобођење (Сарајево); Колапс (Мостар); Диван (Травник); Репортер (Београд–Бањалука); Време (Београд); Ферал Трибуне (Сплит); Нови Оманут, Понтес, Зарез (Загреб); Bal Cains (Љубљана); Форум, Наше Писмо (Скоље); World Press Review (New York). Члан је уредништва часописа за теорију, културу и визуалне уметности Тврђа (Загреб). Књиге су му преведене и објављене и на немачком, енглеском и пољском језику, а приче и есеји на још десетак језика. Преводио, између осталог, есеје Пола Остера, Салмана Русхдиеа и поезију Јосифа Бродског, Филипа Ларкина и Ричарда Вилбура. Између осталих, аутор је следећих књига: One Like a Song (1999), Друга књига (2005), Heroes (2007), Април на Влашићу (2011), Сјетва соли (2016), Ђаур и Зулејха, Byron and Beauty (2016)…  

проф. др Селмо Цикотић

Селмо Цикотић је босанскохерцеговачки политичар пореклом из Црне Горе. Завршио је војну гимназију „Братство и јединство“ у Београду, а затим и Војну академију 1986. године у Задру. Такође је специјализовао енглески језик у Центру за стране језике у Београду. Године 2004. је магистрирао одбрану и сигурност на Факултету политичких наука у Сарајеву. Своју професионалну каријеру је започео 1986. године као активно војно лице у Школском центру ПВО у Задру, где остаје све до почетка рата у Босни и Херцеговини када долази у Босну и Херцеговину. До 1994. године остаје у БиХ као припадник Армије Републике Босне и Херцеговине. Те године постаје војни аташе Републике БиХ у Вашингтону у Сједињеним Америчким Државама. Од 1997. до 1999. године врши функцију начелника Одјела за обуку у Заједничкој команди Војске Федерације Босне и Херцеговине. До 2000. године је био шеф кабинета Заменика министра одбране Федерације Босне и Херцеговине, а затим и заменик команданта Првог корпуса Војске Федерације Босне и Херцеговине. Од 2001. до 2004. године је и командант Првог корпуса. После општих избора 2006. године, Парламентарна скупштина је Цикотића изабрала за Министра одбране Босне и Херцеговине.

проф. др Твртко Јаковина

Твртко Јаковина, редовни је професор Свјетске повијести 20. стољећа Филозофског факултета Свеучилишта у Загребу. Написао је књиге: Социјализам на америчкој пшеници (МХ, 2002), Амерички комунистички савезник; Хрвати, Титова Југославија и Сједињене Америчке Државе 1945-1955 (Профил/Средња Еуропа, 2003), Трећа страна Хладног рата (Фрактура, 2011), Тренуци катарзе. Пријеломни догађаји XX стољећа (Фрактура, 2013) и уредио књигу Хрватско прољеће, четрдесет година послије (Свеучилиште у Загребу/Центар Трипало, 2012). Јаковина је аутор низа чланака о спољној политици Титове Југославије, хрватској и југословенској повести 20. столећа. Књиге су му награђиване државним наградама: 2004. и 2014. године, добитник је награде Киклоп (2013) и Награде Друштва свеучилишних наставника и других знанственика. Твртко Јаковина дипломирао је и докторирао на Филозофском факултету у Загребу. Похађао је и University of Kansas, био је Fulbright Visiting Researcher на Georgetown University у Вашингтону, усавршавао се на Boston Colege-y. Магистрирао је на Katholieke Universiteit Leuven у Белгији. Био је visiting fellow на London School of Economics.

Драган Шоћ

Драган Шоћ, адвокат и некадашњи министар правде у Влади Црне Горе. Завршио је Правни факултет у Подгорици, правосудни испит положио 1983. године. У списку дугогодишњег радног ангажмана обављао је следеће дужности: правник у предузећу Индустријаимпорт – Машинопромет Подгорица; вишегодишњи посланик у Скупштини Републике Црне Горе почев од 1993. године, са прекидом у периоду од јула 1998. године до краја 2000. године када је обављао функцију министра правде у Влади Републике Црне Горе. Био је посланик у Скупштини СРЈ 1996. и 1997. године, а у Скупштини СЦГ од 2002. до маја 2006. године. Функцију Председника Народне странке обављао је од марта 2000. године, до маја 2005. године.

проф. др Божидар Језерник

Божидар Језерник, рођен 1951. године у Новом Месту (Словенија), је редовни професор културне антропологије на Одсеку за етнологију и културну антропологију на Филозофском факултету у Љубљани. Дипломирао је на Правном факултету (1977), магистрирао (1982) и докторирао (1987) на Филозофском факултету. Од 1988. до 1992. године и од 1998. до 2003. године је био председник одељења за етнологију и културуну антропологију на Филозофском факултету, од 2003. до 2007. године декан на Филозофском факултету у Љубљани. У средишту Језерниковог научног рада је етнолошко и антрополошко истраживање Балкана и Источне Европе. Као светски признат ауторитет у области културне антропологије, аутор је многобројних научних студија објављених и преведених на више језика, међу којима су најпознатије: Имагинарни Турчин (2010), Дивља Европа (2004), Земља у којој је све наопако (2000), Non cogito ergo sum (1994), Борба за опстанак (1983)  и друге. 

др Маријана Митровић Мијатовић

Дипломирала на Економском факултету, Универзитета у Београду. Магистрирала из области институционалне економије на Економском факултету, Универзитета Црне Горе. Докторске студије, са стипендијом USAID-a као студент генерације, завршила у Сједињеним Америчким Државама на George Mason Универзитету, а докторску дисертацију одбранила на Факултету за финансије, бизнис и администрацију у Београду. Придружила се Централној банци Црне Горе 2003. године, где и сада ради на позицији Директора сектора задуженог за монетарну политику (финансијска стабилност истраживања и статистику). Радила је као економски аналитичар на Институту за стратешке студије и прогнозе из Подгорице, као и истраживач у Међународном Монетарном Фонду, у Вашингтону, DC, USA. Од 2010. године је Секретар националног Савјета за финансијску стабилност, од 2013. године члан преговарачког тима Црне Горе са ЕУ (поглавље 4) док је академску каријеру започела 2014. године као доцент на Факултету за међународни бизнис, економију и финансије на Универзитету Доња Горица. Удата је и има троје деце.

Данило Копривица – модератор

Рођен 1964. године у Врбасу, где је завршио основну школу и гимназију. Војни рок одслужио је  на острву Вис 1982/83. године. Носталгични учесник (не и ударник) радних акција, извиђачких похода и феријалних сусрета. Дипломирао на Факултету политичких наука у Београду на новинарско-комуниколошком смеру. Живи у Новом Саду од 1996. године.

Поседује десетогодишње искуство на руководећим позицијама у банкарству (корпоративне комуникације, маркетинг и односи са јавношћу) и петнаестогодишње предузетничко искуство у области комуникацијског саветовања. Добитник је признања „Капетан Миша Анастасијевићˮ за допринос унапређењу корпоративног имиџа компаније (2007).  Функције које је обављао и пројекти на којима је учествовао: 2003. године – стручни члан комисије ПИВ-а за оснивање и развој електронских медија АПВ; 2002-2004. године – аутор колумне „Инспектор ПиаРоˮ (Nеw Deal); 2009-2012. године – обављао функцију члана и заменика председника Програмског одбора Радио-дифузне установе Војводине (из редова стручњака); 2011. године – аутор нацрта пројекта и акционог плана „У сусрет европској престоници културе VisioNS (Нови Сад) 2020ˮ ; аутор и модератор програма „Зелена дебата”, посвећеног култури урбаног живљења, који се већ другу годину реализује уз подршку Културног центра Новог Сада.

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања