Izuzetno interesovanje za izložbu fotografija Sedam vekova manastira Krupe fotoreportera Večernjih novosti Darka Dozeta

26/07/2017

U prisustvu brojnih uglednih gostiju, izložba fotografija „Sedam vekova manastira Krupe“ fotoreportera Večernjih novosti Darka Dozeta, povodom 700 godina postojanja Manastira Krupe, otvorena je u sredu, 26. jula,u Klubu „Tribina mladih“ Kulturnog centra Novog Sada.

Ova izložba, u organizaciji KCNS-a i Foto asocijacije Vojvodine, uz podršku Uprave za kulturu grada Novog Sada, sadrži 40 umetničkih i dokumentarnih fotografija, predstavljenih na 27 panoa. Nastale su prilikom nekoliko autorovih boravaka u ovom drevnom manastiru na međi Like i Dalmacije.

Pozdravnu reč uputio je direktor Kulturnog centra Novog Sada, Bojan Panaotović, istakavši veliko zadovoljstvo što se ovako veliki jubilej, značajan za ceo srpski narod, obeležava i u Novom Sadu.

– Gledajući ove veličanstvene fotografije, pitam se: imamo li pravo na skromnost; pa čak ponekad i na osećaje niže vrednosti pred Evropom, kada danas u Novom Sadu, na primer, obeležavamo sedam vekova zadužbine kralja Milutina? Mi smo zbog ovakvih vrednosti neizbrisivi deo evropske kulturne baštine – poruka je direktora Panaotovića.

U svojstvu domaćina ove veličanstvene izložbe, Njegovo preosveštenstvo Episkop bački, gospodin Irinej, u svojoj besedi, istakao je da bi svaki narod bio ponosan, ako u središtu svog etničkog prostora ima ovakvu svetinju kao što je manastir Krupa. Ali imati takvu svetinju i lepotu na etničkoj i crkvenoj periferiji našeg prostora, još je značajnije.

– Nije ovo prilika za polemike, ali ne mogu da ne spomenem tezu koja se u današnjoj Hrvatskoj plasira gotovo u svim tamošnjim medijima, da su Srbi na tom prostoru došljaci. Međutim, istorija je sasvim drugačija. Ničija propaganda ne može zameniti, a ni zaseniti istorijsku istinu koju je još Konstantin Porfirogenit, vizantijski imperator, govorio u svom spisu „O upravljanju imperijom“ da su Srbi i Hrvati živeli naporedo, a Dalmaciju i druge delove naselili su istovremeno – podsetio je na ove istorijske činjenice vladika Irinej.

Njegovo preosveštenstvo Episkop dalmatinski Fotije, zahvalio se autoru Darku Dozetu, jer je svojim objektivom pokušao da „uhvati“ starinu i patinu svih 700 godina manastira Krupe.

– Dobro je da je ova izložba prvi put prikazana upravo u srpskoj Atini. Treba da čuvamo svoje korene i svetinje, jer one čuvaju nas. U Dalmaciji, kako je to zabeležio pesnik Mirko Korolija, su tri naša manastira –  Krka, Krupa i Dragović – koji kao bele lađe plove kroz istoriju i čuvaju pravoslavlje i Srbe na tim prostorima – predočio je vladika Fotije prisutnima. Pošto je biranim rečima podsetio na impresivnu istoriju manastira Krupe, proglasio je izložbu otvorenom.

Ovoj svečanosti prisustvovali su  i mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije, kao i iguman manastira Krupe arhimandrit Gavrilo Stevanović.

Autor Darko Dozet, najavio je da će izložba, posle Novog Sada, biti predstavljena u Gračanici, kako bi se i simbolično spojile dve zadužbine kralja Milutina. Potom će slike manastira Krupe putovati u Beograd i Banja Luku.

Izložba je obogaćena i pratećim tekstovima Snježane Orlović, istoričara umetnosti, vrsnog poznavaoca manastira i crkava Eparhije dalmatinske i Eparhije gornjokarlovačke. Autor je četiri knjige – Manastir Krupa, Manastir Dragović, Manastir Gomirje, Manastir Presvete Bogorodice Trojeručice. Uskoro će biti objavljeno i obimno izdanje Šematizma i istorije Eparhije gornjokarlovačke, ali i monografija povodom velikog jubileja 700 godina manastira Krupe, koju radi u koautorstvu sa teologom i istoričarom Radovanom Pilipovićem.

 Autor izložbe Darko Dozet, sarađivao je sa najuglednijim svetskim novinskim agencijama, a fotografije su mu objavljivali gotovo svi svetski listovi i magazini. Njegove fotografije ilustrovale su više od 1.000 naslovnih strana najznačajnijih medija, prvenstveno Večernjih novosti, a samostalne izložbe imao je u više od 50 gradova Srbije i inostranstva. Autor je projekta Koreni duše posvećenog Kosovu i Metohiji, ali i koautor projekta Svedoci trajanja koji prikazuje srpsku kulturnu baštinu u Republici Rumuniji.

 

Ostavi komentar

Vaš komentar će biti proveren pre objavljivanja