Izložba crteža Slavka Ferlana: „Isečci“

28/07/2017

Izložba crteža Slavka Ferlana: „Isečci“ biće otvorena u ponedeljak 31. jula u 19.30 časova u Klubu „Tribina mladih“ Kulturnog centra Novog Sada. Izložbu možete pogledati do petka, 11. avgusta. Slavko Ferlan diplomirao je na Akademiji lepih umetnosti u Beogradu, takođe završio je i master studije na istom fakultetu. Član je SULUV-a i ULUS-a.

 

 

Slavko Ferlan
MISTIK CRTAČKE VEŠTINE

„Smatra se da je crtež najstarija likovna disciplina. On se začeo sa čovekovom svešću, uz potrebu, da svoja skrovita staništa prekrije scenama iz okruženja. Date rukotvorine, što su nastale u osvitu civilizacije, traju kroz prostor i vreme. Kao takve i nadalje izazivaju svekoliku pažnju. Primetno je, da je crtež, u potonje vreme, izgubio primarnu ulogu. Zapravo, sve je manje onih, što se prihvataju te likovne grane. Čak i pored toga, što je crtež, koliko – toliko, kako – tako, utkan u sve umetničke tvorevine. Teško je zamisliti ozbiljniji projekat, koji nije zasnovan na poimanju njegovih aspekata. Pred nama je stvaralac, koji crtežu vraća poverenje. Slavko Ferlan se predano bavi datim načinom kazivanja i to ne bilo kako i na koji bilo način. On je upućen u tajne njegovih složenih premisa u šta nas uveravaju novija dela, koja ovom prigodom, pokazuje sudu javnosti.
Radovi Slavka Ferlana, ne nastaju slučajno, još manje, bez povoda i pravog razloga. Mahom se odnose na skup figuralnih predstava, komponovanih na osoben način. Iako se rađaju spontano, njihova uloga se, jednim delom, svodi na predložak, ka konačnoj realizaciji, čije se ishodište okončava u mogućoj slikarskoj formi, koja je inače bliska crtačkom aspektu.
Njegova figura je izmeštena iz realnog prostora. Ona se samo nazire i jedva prepoznaje u spletu iskrivljenih i deformisanih naznaka. Time zadobija, ne sasvim i uvek, jasan dojam, koji se, ponegde, smešta u namerno ostavljenoj, anatomski nagoveštenoj, dakle, nedorečenoj, optičkoj ravni. Osim toga, prožeta je mnoštvom apstraktnih, teško opsivih, kadšto, nedokučivih detalja i refleksija, što upotpunjuju kontekst dela, njegovu idejnu zasnovanost. A ona je, treba kazati, imanentna potrebi, da progovori o svetu, koji ga obujmljuje, u kome obituje, svetu što ga podstiče i pokreće, koji iskonski oseća i, dabome, nastoji, da ga pretoči u likovni podatak.
Kompoziciona shema, u njegovim radovima, ne trpi klasičan model oblikovanja. Reč je o uskomešanom gibanju masa i ritmova, razloženih na mnoštvo činioca, koji se prepliću i sažimaju u jedinstven vizuelni dojam. Mada polazi od prepoznatljivih oznaka, u njima se gubi deskriptivan odnos prema stvarnosti. Sve je izmešteno u polje raznolikih zapisa, njihovih prelamanja i prožimanja. Oni se razdvajaju, sustiču i spajaju, čineći zajedništvo u skladu koherentne, likovno uspostavljene celine.
Crtež je razgiban. Izlomljen je, isprekidan, katkad krzav i tačkast, ponegde zaobljen i ravan. Često je preinačen u svojevrsnu igru, koja se pomalja i nestaje, da bi nanovo nastavila da traje u beskonačnom sledu.
Linija se, neki put, pretvara u potez ograničene putanje. Tada zadobija snagu vitalne energije, natopljene povišenom ekspresijom, koja prerasta u tragove gestualnog iskaza.
Slavko je lirik i mistik crtačke veštine. Njegovim radovima vlada mera arabeske, živa razuđenost površina, potom, neposredno, umreženo tkanje, čak izvesno poigravanje strukturom, smeštene između jave i sna.
To su neke, svakako ne jedine, još manje, iscrpne pojedinosti, što se tiču dela Slavka Ferlana. Radovima, koje ovom prigodom pokazuje, bez sumnje, dostiže zapaženo mesto u tokovima savremene srpske umetnosti.

Ostavi komentar

Vaš komentar će biti proveren pre objavljivanja