Интригантна трибина у КЦНС-у – Утицај Ватикана на светске процесе!

10/09/2018

Tрибина „Ватикан и савремени међународни односи” одржана je у понедељак, 10. септембра, у Клубу „Трибина младих” Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је Милорад Вукашиновић, новинар и публициста.

     Римокатоличка црква један је од најзначајнијих духовних центара хришћанске цивилизације који врши огроман утицај на свим континентима окупљајући под своје окриље заједницу од око милијарду и двеста милиона верника.

Аутор је казао и да постоји субјективна страна сваког од нас који припадамо српском народу, а то је страховита одговорност Римокатоличке цркве за политику која се спроводила на нашим просторима.

     – Та политика дошла је до пуног изражаја на најтрагичнији начин у периоду од 1941. до 1945. године, а поновила се и од 1991. до 1995. године и она, без обзира на неке јавне прокламације о помирењу и дијалогу, остаје до данас. Атмосфера у Хрватској, нажалост, даје нам за право да размишљамо и на такав начин – нагласио је Вукашиновић.

Ватикан, речено је у наставку трибине, одржава дипломатске односе са 186 држава. При Светој столици акредитовано је 69 дипломатских мисија, што му омогућава да свакодневно има најпрецизније информације из свих делова света.

Да би се разумела верско-политичка улога Ватикана у светским пословима, посебно су важни процеси који су се одвијали после одржавања Другог ватиканског концила (1962–1965). То је био најамбициознији скуп у историји Римокатоличке цркве сазван с намером да пружи кључне одговоре на теолошке и стратешке изазове које је наметао процес глобализације.

     Дијалог с православнима, после тога, подигнут је на највиши ниво, а све је кулминирало 7. децембра 1965. године када су документ о међусобном скидању анатема из 1054. године потписали папа Павле Шести и васељенски патријарх Атинагора.

Својеврсну прекретницу представљао је избор надбискупа из Буенос Ајреса, Хорхеа Мариа Бергоља, за папу 2013. године. У његовом досадашњем понтификату, најважнији догађај је сусрет са руским патријархом Кирилом у фебруару 2016. године у Хавани када је усвојена декларација која садржи заједнички позив за окончање прогона хришћана на Блиском истоку.

У том смислу треба посматрати и догађаје на постјугословенском (српском) простору, где је Католичка црква била директно ангажована у прогонима над српским народом. Ипак, сматра Вукашиновић, извесни догађаји, пре свега формирање комисије која се бавила личношћу кардинала Степинца, као и непризнавање „независности Косова” од стране Ватикана, дају извесне наде у продуктиван „дијалог” две цркве и на нашим просторима, што је првенствено условљено ширим стратешким односима између великих сила.

– Наравно, притом не треба гајити илузије да ће се односи брзо нормализовати, тим пре јер постоје многа питања која како на теолошком, тако још више на историјско-психолошком плану, код православних Срба и Руса изазивају отпор према ватиканској политици – закључио је Вукашиновић на крају трибине у коју се потом укључила и публика.

 

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања