Tрибина „Евроскептицизам у Србији“, одржана је у петак 26. октобра у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач била је др Јелена Тодоровић Лазић.
Термин евроскептицизам користи се од средине осамдесетих година прошлог века. Његова употреба била је све учесталија кроз дебате o ратификације Мастрихтског споразума током деведесетих година 20. века. То је допринело да овај феномен поприми различита значења.
– Евроскептицизам је почео да се појављује као важно подручје истраживања у друштвеним наукама. Његова популарност је расла после одбацивања референдума ЕУ (у Француској и Холандији) 2005. године, успона евроскептичних политичких партија на националним изборима, али и на изборима за Европски парламент 2014. године – објаснила је Тодоровић – Лазић на почетку трибине.
О томе да ли евроскептицизам постоји у Србији и шта грађани Србије мисле о чланству Србије у Европској унији, ауторка трибине је изнела резултате истраживања јавног мњења које је спровео Институт за политичке студије.
– Уочљиво је да подршка не прелази 50 процената. То значи да, када би у овом тренутку био расписан референдум о чланству, грађани Србије не би изгласали наш улазак у ЕУ. Овај показатељ нам говори да евроскептицизам у Србији несумњиво постоји – казала је Тодоровић – Лазић додавши да је питање Косова и Метохије један од водећих разлога за такав став.
Грађани Србије последњих година дају мању подршку европским интеграцијама, она често не прелази 50 процената. Разлози за то су многобројни, јер из Брисела стижу двосмислене поруке. После 2009. године када је подршка интеграцијама износила 73 одсто и када је оволиком ентузијазму и оптимизму допринело укидање виза – подршка је наредних година стрмоглаво опадала.
– Европске интеграције трају већ 17 година и претвориле су се у километарску трку којој циљ још увек није близу. Потенцијално чланство у ЕУ, грађани Србије често доживљавају као читав низ ултиматума, па је очигледнији штап у поређењу са шаргарепом – казала је Тодоровић – Лазић.
Случај Србије није јединствен у погледу ставова од евроентузијазма ка евроскептицизму. У готово свим државама централне и источне Европе, које су прошле чекаоницу за чланство у ЕУ, биле су присутне ове трансформације.
Феномен евроскептицизма носи извесну контрадикторност, јер у себи обједињује два главна питања: да ли је евроскептицизам саставни део процеса интеграције или он представља полазну тачку за дезинтеграцију ЕУ?
– Ниједан одговор није погрешан. Несумњиво о путу у дезинтеграцију сведочи и Брегзит. У земљама у транзицији које су скоро постале чланице (или су тренутно у процесу преговарања попут Србије), проблем није настао постојањем једне или две политичке партије које се супротстављају улазу у ЕУ, већ неговањем тзв. „популарног“ евроскептицизма – закључила је Тодоровић – Лазић.
Остави коментар