Есад-паша Топтани – српски пријатељ и(ли) тиранин из Тиране

31/10/2018

У оквиру циклуса Зеленa дебатa, трибина „Есад-паша Топтани – српски пријатељ и(ли) тиранин из Тиране“, одржана je у среду 31. октобра у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор програма и модератор био је Данило Копривица, политиколог.

Осврнувши се на почетку трибине на унутрашње прилике пре независности Албаније, Копривица је подсетио да је веома значајан догађај био Албански устанак 1912. године када је дошло до турског пристанка на аутономију албанских вилајета (Косовски, Јањински, Скадарски и део Битољског). Тиме је географски омеђена идеја Велике Албаније.

– Овај догађај битно је утицао на Балкански рат, по чијем окончању су учеснице Грчка, Србија, Бугарска и Црна Гора дале сагласност да Велике силе одлуче о будућности Албаније – казао је Копривица и додао да је 1913. године, одлуком Великих сила, формирана независна Кнежевина Албанија.

У проглашеној независној Албанији, један од лидера био је Есад-паша Топтани (1863–1920), који је са својом војском са Скадра имао контролу над највећим делом Албаније. Године 1913, основао је Републику Централну Албанију са престоницом у Драчу.

– Потицао је из веома богате и моћне земљорадничке породице. Био је шеф личне гарде султана Абдула Хамида Другог, а током балканских ратова командовао је одбраном Скадра и после седмомесечне борбе и великих црногорских губитака предао га је војсци Краљевине Црне Горе – објаснио је Копривица.

Јуна 1915. године, на његов позив, 20.000 српских војника и жандарма ушло је у Албанију дајући му подршку. Кључан моменат да Есад-паша буде проглашен једним од највећих издајника албанских интереса догодио се на Видовдан, 28. јуна 1915. године, када је потписао тајни споразум о реалној унији (конфедерацији) Албаније и Србије.

– Сматрало се да је то последица интервенције српских трупа које су помогле Есад-паши, али су заузврат тражиле одређене уступке, пре свега у територијама на северу Албаније и српском изласку на Јадранско море – рекао је Копривица.

Паша је био и заштитник проласка српских трупа кроз Албанске планине и учесник у пробоју Солунског фронта. Заговарао је политику „Балкан балканским народима“ и противио се  аустроугарским интересима на Балкану. Наредио је да се српски динар сматра важећим платним средством и да локално становништво има обавезу да српској војсци пружи сваку врсту подршке.

Убили су га у Паризу 1920. године посланици и сународници, и то уочи одласка у Тирану на своју инаугурацију за краља Албаније. Савремена албанска историогрaфија га представља као једног од највећих издајника албанских интереса, називајући га „тиранином из Тиране“.

На српском војничком гробљу у париском предграђу Тије, међу 756 православних крстова, налази се и један исламски полумесец. После освајања Скадра, српски песник Алекса Шантић написао је песму о Есад-паши. У њој је и стих: „Ко јуначки пада, нигда пао није“.

 

 

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања