„Достојевски – Сан смешног човека“

Tрибина „Достојевски – Сан смешног човека“, одржана је у среду 24. октобра у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је Милован Балабан, историчар.

Ово предавање Балабан је посветио приповеци Сан смешног човека, великог руског писца Фјодора М. Достојевског (1821–1881). Не случајно.

– Ова приповетка даје целину и визију Достојевског коју су многи оценили као фантастичну причу. Писац ову приповетку пише у првом лицу у форми сна који снева смешан човек. У овој приповеци као да се открива есенција целокупног животног става Достојевског – рекао је на почетку предавања Балабан.

Писац је, сматра аутор трибине, имао у виду руску интелигенцију која је већим делом васпитана и образована на европски начин, западњачки дух антропоцентричности противан аутентичном православном духу Христоцентричности.

Отуда се херој приповетке не либи да каже како сан снева смешан човек, али сан који објављује пуноћу истине, највише синтезе живота.

Аутор трибине је нагласио да је ова приповетка настала 1877. године после готово свих романа Достојевског. Једино је роман „Браћа Карамазови“ настао после „Смешног човека.“

Главни лик овог штива је и антихерој и херој. Реч је о огорченом човеку који одлучује да изврши самоубиство. Седећи у столици, он заспи и сања самоубиство, али моли Свевишњег за опроштај.

На трибини је посебно апострофиран доживљај хероја приповетке какав су само најређи изабраници могли тако снажно осетити.

– То је трагика човековог бића, као и сагледавање, али у самом себи као узрока те трагике. Приповетка Сан смешнога човека је непосредан израз таквог сазнања и осећања о себи лично – рекао је Балабан.

Јунаку је кроз сан откривен нови, обновљени и преображени живот и то у тренутку када је одлучио да се још пре ноћи неизоставно убије. Он се буди другачији и схвата да је човек онакав какве су му мисли и да је узалудан напор да променимо свет. Напротив, треба да се мења и усавршава човек.

После сна, главни јунак приповетке на дар добија нови живот кроз доживљај суштинског преображаја и препорода. Он тај дар чврсто жели да прихвати, да га подели са читавим човечанством и одлучује да од тада – живи нови живот.