У уторак 5. марта у клубу “Трибина младих” Културног центра Новог Садa, уприличена је промоција књиге “Борово – сумрак једног свитања” Славка Бубала, вуковарског новинара и публицисте. O књизи су, поред аутора, говорили: Срђан Секулић, директор вуковарског СКЦ-а, Боривој Чалић, историчар из Вуковара и Ивица Жабић, врстан познавалац Борова.
Госте из Вуковара дочекао је директор КЦНС-а Бојан Панаотовић. Директор СКЦ Вуковар Срђан Секулић и Панаотовић сагласили су се да треба јачати културне везе и да Србима у региону нико не може ускратити право и слободу да интензивирају сарадњу на пољу културе и идентитетске политике.
Делегацију из Вуковара, уз директора Панаотовића, дочекали су и сарадници и предавачи у КЦНС-у, др Борис Стојковски, мср Огњен Карановић и мср Срђан Граовац.
Књига “Борово – сумрак једног свитања” Славка Бубала говори о настанку фабрике „Бата“, њеном развоју и свим сегментима живота у радничком насељу које је упоредо с фабриком 30-их година прошлог века градио чешки индустријалац Томаш Бата. После Другог светског рата фабрика је понела име „Борово“. Изграђена у атару данашњег Борова, фабрика је заједно с насељем до 1941. године била у саставу општине Борово, а затим су је усташке власти декретом одузеле и припојиле Вуковару. Тако је настало Борово насеље.
На почетку промоције ове књиге, директор СКЦ у Вуковару Срђан Секулић подсетио је да су ова установа и Културни центар Новог Сада прошлог новембра потписали протокол о сарадњи, те да с обе стране постоји нада да ће сарадња бити плодна и дуготрајна. Затим је Секулић указао на одлике књиге о Борову:
– Објављена је у едицији СКЦ из Вуковара, установи културе Срба у Вуковару и у Хрватској. Значајно је и да је Бубало у Борову Селу завршио основну школу, средњу у Борову насељу, а затим се запослио у фабрици „Борово“ и све време се бавио каратеом и у том спорту стекао завидан углед – рекао је Секулић.
Он је у наставку открио да је грађу за ову књигу Бубало налазио у старим бројевима новина „Борово“, летопису боровског пароха Богдана Дејановића и текстове у београдској штампи тог времена. Бележећи сећања сведока, Бубало је дошао до бројних података о „феномену“ Борова које је већ у првих десет година постало модерно индустријско насеље и узор многима.
Историчар из Вуковара Боривој Чалић казао је да у овој књизи нема патетике, нити повишених емоција. Присутна је велика доза симпатије и неизбежна нота горке сете, јер аутор је ову причу исписао и као властити поглед у прошлост.
– Ова књига је својеврсна читанка о Борову Насељу, о његовим људима, о прошлости и ,у крајњој линији, о једном феномену: неколико скромних производних погона започело је живот 1931. године на ледини боровског атара, а временом је та фабрика пресудно утицала на развој Вуковара и читаве његове околине, претворивши је у рај на земљи – рекао је Чалић.
Бубалова књига, по виђењу Ивице Жабића, не садржи патетику, али обилује носталгијом која извире из страница, јер реч је о људима који су градили фабрику и у њој радили, а који нестају у сумраку једног свитања. Жабић је, затим, рекао да су се Борово и Нови Сад „волели“ готово 85 година.
– Године 1921. док се трамвај гурао на Булевару ослобођења са фијакерима и првим аутомобилима, између тадашњег Хотела „Јелисавета“ данас преименованог у „Војводину“ и зграде Матице српске, порушене касније ради проширења Улице Модене, Трговачка твртка „Бата ципеле“ и „Кожа“ Земун отворили су једну од првих продавница у Новом Саду која је трајала до 2005. године – навео је Жабић, додајући да продавнице данас нема, али да љубав између Новог Сада и Борова и даље траје.
Аутор Славко Бубало изразио је задовољство јер се његова књига, у склопу сарадње новосадског и вуковарског културног центра, промовише у Новом Саду.
– Неко би рекао да живот у провинцији не занима никога, а провинција, заправо, не постоји. Постоји само провинцијални дух. Људи који су градили Борово били су широких схватања – рекао је Бубало и подсетио на податак да је фабрика „Бата“ израсла у Југословенски комбинат гуме и обуће који је на врхунцу своје моћи запошљавао 22.000 радника. Данас у боровском погону ради свега око 600 људи.
Бубaлo у својој књизи пишe и o Сoкoлскoм пoкрeту, бoрoвскoм aeрoдрoму, првoj жeни рaтнoм пилoту нa Бaлкaну Maриjи Дрaжeнoвић, успeшнoм бoксeру Tикaну Пaвлoвићу, Рaдничкoм дoму кao мeсту друштвeних дoгaђaja, купaлишту нa Дунaву, снимaњу филмa o Taрзaну у бoрoвскoм риту, прoслaви Ђурђeвдaнa, oснивaњу нoвинa „Бoрoвo“ првoг фaбричкoг листa у Jугoслaвиjи, бoрoвскoм биоскопу и кoрзоу.
Остави коментар