5. међународни уметнички симпозијум АРТ ЛИНКС у КЦНС

09/05/2019

5. АРТ ЛИНКС, међународни уметнички симпозијум: Нови Сад – Љубљана
(КЦНС, СУЛУВ, Фондација “Нови Сад 2021”, ДЛУЛ)

 

Први део петог међународног симпозијума АРТ ЛИНКС одржаће се током маја 2019. године у Новом Саду у организацији Културног центра Нови Сад, Удружења ликовних уметника Војводине – СУЛУВ, Фондацијe “Нови Сад 2021” и љубљанског удружења ликовних уметника – ДЛУЛ.

Програм обухвата три изложбе у три галеријска простора, видео презентацију и перформанс, као и сарадњу различитих културних субјеката. Током последњих десетак дана маја, Новосађани ће имати прилику да виде радове дванаест словеначких аутора различитих генерација. Од 20. до 31. маја, у Малом ликовном салону на самосталној изложби ће бити приказани радови Милене Грегорчич, док ће дан касније, 21. маја у клубу “Трибина младих” бити отворена изложба десет словеначких аутора различитих генерација: Борис Беја, Петар Варл, Борис Габершчик, Мојца Злокарник, Нина Кожељ, Иво Мршник, Наташа Сегулин, Зора Станчич, Чртомир Фрелих и Арвен Шакти Краљ Сзоми. Обе изложбе биће отворене за посетиоце до 31. маја.

Паралелно са припремама и реализацијом две поменуте изложбе, од 1. до 31. маја у Новом Саду боравиће и словеначка уметница Александра Сашка Груден као гост Удружења ликовних уметника Војводине у оквиру резиденцијалног пројекта »Art Body Art«, који СУЛУВ остварује у сарадњи са Фондацијом “Нови Сад 2021”. Ова уметница, чије радове и перформанс смо имали прилике да видимо у новосадском МЛС пре годину дана, приказаће своје видео радове и документацију са претходних перформанса у КС Свилара, 24. маја, док ће на самом крају месеца, у галерији СУЛУВ (27-31. мај) приредити изложбу радова, реализованих током резиденцијалног боравка у Новом Саду.

И овај пут АРТ ЛИНКС се организује на бази реципроцитета, те ће у наредној години дванаест новосадских уметника представити своје радове у љубљанским галеријама.

ПРОГРАМ 5. АРТ ЛИНКСА:

1 – 31. мај 2019.
СУЛУВ & Фондација “Нови Сад 2021”, пројекат “Арт Боди Арт”: Резиденцијални боравак уметнице Александре Сашке Груден;

20. мај 2019.
19:30 часова – Галерија “Мали ликовни салон”, Културни центар Новог Сада: Милена Грегорчич, Линије и транспаренце, самостална изложба; 20 – 31. мај 2019.

21. мај 2019.
19:00 часова – клуб “Трибина младих”, Културни центар Новог Сада: ПРЕ-ПИХ, групна изложба словеначких уметника: Борис Беја, Петар Варл, Борис Габершчик, Мојца Злокарник, Нина Кожељ, Иво Мршник, Наташа Сегулин, Зора Станчич, Чртомир Фрелих и Арвен Шакти Краљ Сзоми; 21 – 31. мај 2019.

24. мај 2019.
19:00 часова – Културна станица Свилара: Александра Сашка Груден, презентација видео радова;

27. мај 2019.
20:00 часова – Галерија СУЛУВ, Удружење ликовних уметника Војводине: Александра Сашка Груден, самостална презентација; 27 – 31. мај 2019;

Борис Беја је дипломирао на Природно-техничком факултету у Љубљани, а затим је усавршио графику и наставио студије на Академији ликовних уметности и дизајна, где је и дипломирао (2013). За свој рад добио је неколико награда и номинација.

Петра Варл је уметница која углавном ради у области цртања, графике и инсталације. Свој рад представила је на бројним самосталним и групним изложбама у земљи и иностранству и за њега је добила бројне награде и признања. Као редовни професор предаје цртање и графику на Одсеку за ликовне уметности Педагошког факултета Универзитета у Марибору.

Борис Габершчик је биолог. Већ током студија интензивно се бавио фотографијом. 1986. године стекао је статус слободног радника у култури и постао члан Друштва дизајнера Словеније. Излагао се на бројним самосталним и групним изложбама у Словенији и иностранству, а за свој рад добио је више признања и награда. Његове фотографије налазе се у јавним и приватним колекцијама.

Милена Грегорчич рођена је у Љубљани 1952. године. Дипломирала је на Академији ликовних уметности у Љубљани на Одсеку за сликарство (1976). Постдипломске студије наставила је на Академији ликовних уметности у Љубљани на студијама графике, где је магистрирала (1978). Бави се сликањем, графиком и дизајном. Излагала је на великом броју самосталних и групних изложби у земљи и иностранству. За свој рад примила је 24 националне и међународне награде и признања. Од 1976. чланица је Удружења ликовних уметника Љубљане у Удружењу словенских ликовних уметника. Живи и ради у Љубљани.

Александра Сашка Груден (1970), након што је завршила студије на Факултету за образовање у Марибору, дипломирала је вајарство на Академији ликовних уметности и дизајна. Од 2006. године ради као независни културни радник. Своје радове представља на самосталним и групним изложбама у земљи и иностранству. Поред тога, ради у различитим областима уметности, као што су скулптура, инсталација, видео, фотографија и перформанс, те је активно укључена у педагошки, кустоски рад и ликовну критику. Члан је различитих уметничких удружења и председник уметничког савета Удружења ликовних уметника Љубљане.

Мојца Злокарник је академски сликар и графичар, ванредни професор и уредник. Завршила је основне и постдипломске студије сликарства и магистрирала графику на АЛУО у Љубљани. Усавршавала се на студијским путовањима у иностранству. Номинована је за награду краљице Соње у Норвешкој за графику (2016). Од марта 2017. године председница је Удружења ликовних уметника Љубљане.

Нина Кожељ је визуелна уметница млађе генерације (рођена 1985), која ради на пољу скулптуре и графике. Излагала је на бројним групним и самосталним изложбама у Словенији и иностранству. Године 2010. добила је стипендију Швајцарске фондације Вордемберге-Гилдеварт, а 2014. године награђена је као најбољи аутор до 35 година, на 49. међународном такмичењу Ек-темпори у Пирану.

Иво Мршник је дипломирао сликарство на Академији ликовних уметности у Љубљани (1968), а затим је специјализирао сликарство и графику. Од 1978. године запослен је на Педагошком факултету у Љубљани, а од 2005. године је у пензији. Универзитет у Љубљани му је 2011. године доделио титулу заслужног професора.

Наташа Сегулин је дипломирала 1973. године на Филозофском факултету у Љубљани. Радила је као новинарка, уредница, главна уредница ТВ Koper-Capodistria, ТВ Словенија. Бавила се фотографијом док је студирала историју уметности, али није јој се озбиљније посвећивала све до свог пензионисања (2011). Излаже од 2013. године на бројним самосталним и групним изложбама у Словенији и иностранству.

Зора Станчич је визуелна уметница, дипломирала је на Академији ликовних уметности у Сарајеву и завршила постдипломске студије у АЛУО у Љубљани. Године 2012. добила је звање доцента за област ликовне графике на Универзитету у Љубљани. Многи радови јој се налазе у сталним збиркама светских музеја: Албертина (Беч), Фонд National d’Art Contemporian (Париз), The Jane Voorhees Zimmerli Art Museum Мусеум (Њу Џерзи).

Чртомир Фрелих је дипломирао на АЛУО у Љубљани (1985), а специјализирао графички дизајн (1990). На истој академији је положио магистарски рад из уметничке дидактике (1997). Редовни је професор графике и шеф Одсека за ликовно образовање на Универзитету у Љубљани.

Арвен Шакти Краљ Сзоми је дипломирала на Голдсмит колеџу, Универзитета у Лондону, из уметничке праксе и савремене критичке теорије. Академија ликовних уметности и дизајна Универзитета у Љубљани доделила јој је титулу “Универзитетски дизајнер визуелних комуникација”. На истој академији магистрирала је видео и фотографију. Ради у области ауторских фотографија, видеа, цртежа и просторних пројеката.

ПРЕ-ПИХ
Изабрана изложба чланова ДЛУЛ-а
Ходници КЦНС-а и клуб »Трибина младих«, Нови Сад
21 – 31. 5. 2019.

Реч је о визуелно интимном искуству и премда је савремена уметност подвргнута друштвеним променама, широкој доступности и технологији која се убрзано развија, она осигурава поетску мембрану кроз коју се са једне стране везује за реалност, а са друге стране остаје хипнотична и емотивна. Традиционално уметничко окружење заиста је превазишло границе и данас обухвата уметнике из других „не-ликовних подручја“, међутим, изложба десет одабраних ауторки и аутора, чланова Удружења ликовних уметника Љубљане, представља пре свега дела која свој извор налазе у класичним медијима и техникама изражавања. Кроз одабрану селекцију настоје се издвојити неке појаве и тенденције развоја уметности унутар удружења, које укључује скоро 400 чланица и чланова. Тако су у ходницима КЦНС-а представљена дела аутора, која кроз просторну инсталацију, објекат и вајарску поставку приказују део остварења која се ослањају на простор или узимају простор као градивни материјал или темељ рада који насељавају садржаји. Она нуде чулно путовање у свет материјала, облика, мисли и сензуалности. У клубу »Трибина младих«, радове представљају аутори који користе 2Д простор и путем медија графике и фотографије говоре о доживљају простора унутар њих и рефлектују друштвена збивања кроз унутрашњу призму стварајући естетску спознају лепоте.

Ширина селекције огледа се и у низу препознатљивих словеначких стваралаца, који потичу из различитих средина, генерација и визуалних израза и мотива. Уметнице и уметници у својим делима критички, често иронијски и разиграно, реагују на многе противречности и културне изазове којима су окружени. Нина Кожељ и Борис Беја кроз објекат показују онај део који одражава друштвени сегмент маргинализоване идеје. Кожељева улази у простор са неком врстом спомен-олтара који чине вештачки снешко, пластично цвеће и уоквирена фотографија скулптуре која није присутна на изложби, на тај начин алудирајући на вечну присутност, а истовремено и неистинитост бола. Беја се, међутим, ослања на образац кроз који се тематизују односи између интимног и друштвеног, између слободе и ропства, природе и друштва, док је »Object« такође место за борбу с боли и средство за проналажење истине о себи. Исто тако, путем реалне, али варљиве слике, Чртомир Фрелих са својим FoxBox-ом, непосредно обраћа посетиоцу, гледаоцу коме нуди кутију у замену за селфије. Са друге стране, Иво Мршник са својим записом/психограмом, како га сам назива, на рачунарском папиру ствара дијалог између изразито личне и експресивне линије, која одражава његово ментално расположење, и индустријски перфорираног носача.

У клубу »Трибина младих« налазимо различите приступе: Зора Станчич, са штампаним компјутерски обрађеним фотографијама пратећи пут своје мртве мајке, суочава се с болом одласка и траговима које за собом остављају односи. Насупрот Петре Варл, где из празнине излази неодштампан папир који се савија тако да реагујући на светло у просторији ствара структуриране облике. Фотографије Наташе Сегулин представљају игру светлости и сенке, безвремену лепоту одражава капак на плафону у интими хотелске собе у Марсали на Сицилији. Ово је игра алузија, суптилности и сензибилности. Сличним садржајима бави се и Мојца Злокарник, осим што је њен медиј изражавања графика – линорез у боји. Она увек штампа сама, те су тактилност рељефне штампе и сензуално присуство боје њени темељни изрази. Тактилност и аналогност представљају саставни део и радова Бориса Габершчика, који је у својој фотографији посвећен префињеној мртвој природи, где са бескрајним стрпљењем изванредног посматрача бележи фине рефлексије и баршунасту таму. И последње, али не и најмање важно, фотографије Арвене Шакти Краљ Сзоми кроз заокружену серију црно-белих фотографија пружају својеврсне сликовне композиције које доносе причу о истраживању девојке на прелазу у одрасло доба.

Упркос бројним покушајима дефинисања, уметност у својој процесној природи избегава означавање и искушава нас: да ли је анализирати или се препустити доживљају и следити створену лепоту, која представља нову стварност. Ова изложба настоји да подстакне ово друго кроз искрену исповест: поверење у уметност данас.

Александра Сашка Груден, визуелна уметница

Линије и транспаренце
Самостална изложба Милене Грегорчич
Мали ликовни салон КЦНС, Нови Сад
20 – 31. 5. 2019.

Академска сликарка Милена Грегорчич је ауторка која је у уметности посвећена апстракцији, преко које се слободно ликовно изражава у оквиру задатог стваралачког пута, са посебним интересовањем које лежи у трагању за уметничким решењима зачудних простора и димензија.
Везу између изгледа, присутности и суштине слике чини само транспарентна глатка фолија, необична сликарска подлога на којој се нижу и преплићу изузетно дугачке линије, ликовне површине које су често дуже од десет метара, представљају поље из којег израњају немиметички догађаји. Ауторка чији се уметнички свет састоји од богатства пуних и прозирних линија, пред нас ставља својеврстан концептуални пејзаж космичких димензија, који залазе у простор и творе тродимензионално тело слика на валовитој ликовној површини. На стваралачком путу, ауторка нас води са собом у наш сопствени космички безмерни свет универзума по којем шири, попут паука тка фину мрежу, и преплиће хоризонте за медитацију. Њен рад непрекидно прати решавање задатих уметничких проблема и у поље ликовне уметности уводи начело свеприсутности и космичког поретка које произилази из бесконачности и које носимо у себи. Стреми вечитом трагању и промишљању дуалности, како у животу тако и у уметничком делу, које се качи и поставља у простору тако да има два лица, што се може схватити као две стране медаље. Она нема узор, већ самостално корача самотним сликарским путем на којем сама поставља нове изазове и нове циљеве, којима се, због перфекционизма у раду, никада не види крај, а који се увек јављају као нови. Суштину и основу њених ликовних површина представља кондензација уметничког дела и борба између светлости, благо замагљене провидности и готово бесконачне линије, чиме се ствара илузија хомогености.
Племенити медитативни пејзаж је комплексан и сведен на најнужније, и све делује некако као да би ауторка да изађе из кавеза отете слободе. У њеном раду нема спекулативних ставова нити трендовског усмерења, него се пред нама на ликовној површини отварају нова размишљања, уз присуство ауторкиног вечног трагања за одговором на питање: „Како осмислити овај свет?”

Олга Бутинар Чех, проф. историје уметности

„Art Body Art“
Резиденцијални боравак Александре Сашке Груден у организацији СУЛУВ-a и Фондације 2021
Презентација видео радова:
Културна станица Свилара, Нови Сад
24. 5. 2019.

Самостална изложба и перформанс:
Галерија СУЛУВ, Нови Сад
27 – 31. 5. 2019.

У Новом Саду, кроз контакт са локалним окружењем, пажња ауторке биће усмерена пре свега на положај модерне жене у друштвеној заједници. Кроз интересовање за историјско-друштвену позадину, истраживаће полуге и механизме вредности као и идентитет модерне жене. Користиће различите приступе, од упознавања са доступном историјском грађом, преко документовања, до бележења аудио и видео материјала, а финални резултат ће, поред изложбе/књиге уметника бити и перформанс.
(Према налазима студије „Култура рађања и партнерски живот у Србији”, коју је спровео Институт за социолошка истраживања Филозофског факултета у Београду, а ради помоћи у разумевању друштвеног положаја жена, посебно у животном добу када се одлучују на мајчинство, најмлађа је генерација српских жена по конзервативним, националистичким и патријархалним ставовима слична старијој генерацији, подржавајући повратак жена у кухињу, заговарајући етничке заједнице и супротстављање феминизму, а у најекстремнијем облику одобравајући стерилизацију сиромашних, забрану побачаја и обрезивање жена без деце. Већина еманципованих жена припада средњој генерацији. Објављено у ДЕЛУ, 6.4.2018. године)

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања