Promocija dvotomnog zbornika radova

06/12/2016

Promocija dvotomnog zbornika radova pod nazivom “Sarajevski dugi pucnji 1914.” biće održana na “Tribini mladih” u Kulturnom centru Novog Sada u petak 16. decembra u 16 časova.

O delu će govoriti: priređivač i autor prof. dr Vahidin Preljević, autor mr Irma Duraković, autor mr Naser Šečerović i moderator i autor prof. Dr Boris Kršev.
Dvotomni zbornik radova pod nazivom “Sarajevski dugi pucnji 1914.” nastao je kao rezultat međunarodne interdisciplinarne naučne konferencije održane 24-28. juna 2014. u Sarajevu, kao zajednički projekt Univerziteta u Sarajevu – Filozofskog fakulteta, Trinity College iz Dablina, University Service (WUS) iz Graca i drugih naučnih i kulturnih međonarodnih asocijacija – sve pod pokroviteljstvom Evropske unije. Projektom su rukovodili prof. dr Vahidin Preljević i prof. dr Clemens Ruthner.

Na konferenciji je učestvovalo preko 50 stručnjaka iz različitih naučnih oblasti iz 16 zemalja (Austrija, Belgija, BiH, Češka, Hrvatska, Irska, Italija, Mađarska, Nemačka, Norveška, Poljska, Rumunija, Rusija, SAD, Srbija i Švajcarska).

Ideja organizatora je bila da se događaj – koji je promenio tok istorije, posle sto godina od njegovog odjeka, ne sagleda samo kroz prizmu kako je uticao na istoriografiju, sociologiju ili politikologiju, nego i kroz eho koji je imao na polju književnosti, arhitekture, ekonomije, kulture, filma, umetnosti, etnologije i teologije. Otuda je u naslovu konferencije upotrebljen izraz „dugi pucnji“, a na njegove posledice pokušalo je da dá odgovore 40 autora.

Atentat na austro-ugarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda od 28. juna 1914. trebao je da posluži kao casus belli za objavu „malog rata“ Srbiji, ali se ubrzo pretvorio u Veliki (svetski) rat, s nesagledivim posledicama. Kako bi stvorili sveobuhvatnu sliku ovog događaja, organizatori konferencije i priređivači zbornika odlučili su se za strukturalni model sastavljen iz tri koraka:

1) opisati i rekonstruirati sam atentat – u meri u kojoj je to, nakon brojnih knjiga na ovu temu, još uvek moguće inovativno;
2) analizirati neke od brojnih narativa (u medijima, književnosti, istoriografiji, filmu) koji su nastajali pod uticajem atentata, i
3) istražiti način na koji su ti narativi korišteni u konstrukciji politike sećanja grupa, regija, država i nacija.
Cilj konferencije, kao i zbornika radova, bio je da se što objektivnije i kritičkije prikaže 1914. i prevaziđu sve dosadašnje eventualne nesuglasice koje su postojala oko „Sarajevskog atentata“ – događaja koji je promenio tok istorije.

 

Ostavi komentar

Vaš komentar će biti proveren pre objavljivanja