Kulturna politika u programima političkih aktera u Srbiji

11/02/2017

Kulturna politika u programima političkih aktera u Srbiji

Autor: Despot Kovačević MA, politikolog

Problemi afirmacije kulturnih sadržaja u Srbiji mogu se tražiti unutar političkih aktera koji su donosioci odluka o resursima za kulturu. Pitanje donošenja afirmativnih odluka i mogućnosti razvoja kulture treba tražiti u političkim partijama kao nosiocima političkih procesa koji usmeravaju sve druge procese, pa i kulturnu politiku. Sredstva koja se izdvajaju za kulturu povećana su u budžetu za 2017. godini, ali se i dalje čini da je nivo izdvajanja za kulturu jako nizak za potrebe kulture u Srbiji.

Iako postoji niz razloga zašto su izdvajanja za kulturu niža od evropskog proseka godinama unazad, važno je istaći da se oblast kulture često tretira kao propratna aktivnost u istoj kategoriji sa naukom, sportom i omladinom. Ovom analizom programskih opredeljenja pokušaću da objasnim bar deo uzroka odnosa prema kulturi i da približim poglede političkih aktera na kulturu. Programi i programska načela političkih aktera služe kao smernice u upravljanju državnim resursima i kao osnovni pogledi na društvene procese.

Većina političkih aktera poseduje u svojim programima oblast kulture kao posebnu tačku. Politički akteri koji su akteri analize deo su postojećeg sastava parlamenta, a kriterijum za njihov odabir bio je a) samostalan ulazak u parlament ili b) da su stožerna stranka svoje koalicije. Po tim kriterijumima u analizu ulaze Srpska napredna stranka, Socijalistička partija Srbije, Demokratska stranka, Socijaldemokratska stranka, Srpska radikalna stranka, pokret Dosta je bilo i Dveri.

Program Srpske napredne stranke donet je u oktobru 2011. pod nazivom „Bela knjiga – programom do promena“ (https://www.sns.org.rs/sites/default/files/bela-knjiga_0.pdf) gde se pod tačkom 16 nalaze oblasti „Kultura, nauka, obrazovanje – zalog za budućnost“. Prva i osnovna zamisao SNS-a u kulturi je „očuvanje srpskog kulturnog identiteta“ kao jednog od najvažnijih zadataka države gde se na razvijanje kulture u Srbiji gleda kao na proces otvaranja prema drugim svetskim i evropskim kulturama na principu slobode stvaralašta i afirmacije i profesionalnog i amaterskog odnosa prema kulturi. U istom programu SNS ističe da će „zaustaviti propadanje kulture u Srbiji, zaštititi zatečeno stanje, sačuvati ga, unaprediti i otvoriti za javnost institucije od nacionalnog značaja“ i da će osnovati Fond za očuvanje kulturne baštine Srbije. Kulturna politika koju predlaže SNS precizirana je u nekoliko praktičnih koraka, između kojih treba istaći: a) Promena krovnog Zakona o kulturi i izrada novog Zakona o kulturi;  b) Donošenje Zakona o donatorstvu i mecenstvu i promeniti poresku politiku u kulturi, kao i zakonska i podzakonska akta u vezi sa zaštitom kulturnih dobara, filmom, pozorištem, izdavaštvom, koji će za posledicu imati stvaranje tržišta kadrova i ideja; v) Reorganizacija i reforma javnih institucija iz oblasti kulture; g) Organizovanje sistema zaštite i promocije duhovne kulturne baštine (Bela knjiga, str.122).

Iako tema analize nije praksa političkih aktera u kulturi, važno je istaći da su neki od programskih ciljeva koje je predstavila Srpska napredna stranka urađeni i da su primetni izveni koraci ka realizaciji ovog programa. Programsko opredeljenje da je kultura temelj savremene Srbije je svakako važan faktor u analizi sveukupne slike kulturne politike.

Socijalistička partija Srbije u svom programu iz 2010. svoju kulturnu politiku definiše kao „Kulturu humanizma“ u delu  „Socijalna demokratija“ kao posebnoj oblasti svog programa (http://www.sps.org.rs/documents/PROGRAM%20SPS.pdf). Socijalisti u jednom manje formalnom jeziku ističu svoj odnos prema kulturi i svoju kulturnu politiku započinju rečenicama „Niko kroz istoriju nije bio prezren zbog materijalnog siromaštva, ali istorija ne oprašta siromaštvo duha. Zato kultura ne sme u svojoj prosvetiteljskoj misiji biti prepuštena surovoj stihiji tržišta i komercijalizaciji“ (Program SPS-a, str. 42).

SPS poput drugih oblasti i kulturu temelji na svojim ideološkim principima, pa u skladu sa socijalnom pravdom teži potpunoj dostupnosti kulture za sve pojedince bez obzira na materijalnu situaciju, a ističe i potpunu slobodu u stvaranju u umetnosti i kulturi. Prioriteti u ostvarivanju ideala koje su postavili socijalisti vide u: a) stabilnom finansiranju kulture; b) obnovi zadužbinarstva i dobrotvorstva; v) unapređenju statusa kulturnih radnika (Program SPS-a, str. 42). Kao glavne probleme za kulturu SPS vidi komercijalizaciju i industrijalizaciju kulture, a kao sredstva za odbranu od toga predlažu umrežavanje kulture, nauke i obrazovanja i širenje uticaja na najšire slojeve društva.

Centralna tačka kulturne politike za SPS je „očuvanje autohtonog kulturnog obrasca“ kojim se čuva i nacionalna kultura i tradicija koja se prožima i dopunjuje sa svim drugim kulturama manjinskih zajednica u Srbiji. Srpska kultura kao jedna od najbogatijih evropskih kultura mora da se zasniva na saradnji državnih ustanova sa strukovnim udruženjima i NVO sektorom i kroz svestranu međunarodnu saradnju.

Demokratska stranka u svom programu, kao i drugi politički subjekti, ima oblast kulture (http://www.ds.org.rs/program/kultura). Kulturna politika u programu Demokratske stranke nema standardan pristup kroz opis vrednosti i ideoloških obrazaca koje zastupaju, nego kroz nekoliko tačaka u kojima ističu praktična rešenja. Demokrate predlažu donošenje Strategije razvoja kulture i zakona iz oblasti kulture koji bi osavremenili način rada, finansiranja i organizacione modele u ovoj delatnosti, sa posebnim isticanjem ne samo povećanja budžetskih davanja za kulturu nego i boljeg upravljanja budžetima za kulturu. Kao prioritete u kulturi DS ističe da je nužno departizovati i voditi profesionalnu kadrovsku politiku u ustanovama kulture, uz važnu stavku obezbeđivanja poreskih olakšica za kulturnu delatnost.

Demokratska stranka ovim programskim opredeljenjima ne ističe vrednosne stavove o kulturi, već vođenje kulturne politike usmerava uređivanjem te oblasti strategijama i zakonima uz princip otvorenosti u slobodi stvaralaštva.

Socijaldemokratska stranka u svom programu usvojenom 2014. u okviru poglavlja „Kultura i mediji“ ima deo kulturna politika kojim iskazuju svoja opredeljenja prema stanju i potrebama kulture u Srbiji, kao i ulozi države u kulturi (http://www.sds-org.rs/fileadmin/user_upload/PROGRAM_SDS_01.10.2014..pdf). SDS predlaže budžetsko ojačavanje kulturnih ustanova na svim nivoima i da to ne treba da služi samo održavanju, nego i unapređenju nivoa kulture u lokalnim samoupravama, na nivou pokrajina i republike. Kao važan segment kulturne politike SDS ističe na razvoj kulture na najnižem nivou organizacije vlasti kroz obogaćivanje bibliotečkih fondova, organizaciju i finansiranje kulturnih projekata u vidu manifestacije i festivala.

SDS ističe i rad na aktivnoj promociji kulturnog i arheološkog nasleđa Srbije u Evropi i svetu, ali ne samo kao deo kulturne politike nego i identitetske politike, pa i kao velikog potencijala u razvoju turizma.

Srpska radikalna stranka značajan deo svog programa posvećuje kulturi. Peti deo svoj stranačkog programa SRS posvećuje „Kulturnom programu“ koji se sastoji od delova: informisanje, nauka i tehnologija, kultura, umetnost, verske zajednice, moral, sport, državna propaganda, zabava i razonoda (http://www.srpskaradikalnastranka.org.rs/wp-content/uploads/2015/04/SRSprogram.pdf). Deo o kulturi je posvećen definisanju ovog pojma kao bogaćenju i razvijanju duha uz potrebu za  „podsticanje i podršku sveobuhvatnog razvoja kulturnog delovanja i to bez nametanja ideoloških, političkih ili ličnih interesa, rukovodeći se isključivo parametrima vrednosti samih dela, odnosno stvaraoca“ (Program SRS, str.73).

SRS ističe da je srž njihove politike očuvanje srpske kulture kao svetske civilizacijske tekovine i osnovne identitetske crte srpskog naroda, pa predlažu potpuno novu zakonsku regulativu u kulturi koja ima savremen pristup, kojoj je nužno odbacivanje ideoloških obrazaca, gde je potrebna nova organizacija rada i finansijski kriterijumi za unapređenje kulture. SRS ističe i podsticanje privatne inicijative u kulturi uz uključivanje svetskih kulturnih dela u cilju obogaćivanja kulturne ponude. Program SRS usmeren je ka promociji srpske kulture svetu i svetske kulture u Srbiji.

Pokret „Dosta je bilo“ nema još kulturnu politiku u svom programu na sajtu. Program je izrađen u delovima, a sam pokret u prerastanju u političku partiju, pa su prvi delovi programa posvećeni ekonomskim pitanjima, reformi institucija, razvoju humanog i odgovornog društva dok se deo o kulturi još nije našao u tim dokumentima.

Dveri, kao i većina političkih aktera, u svom programu ima deo koji se bavi kulturnom politikom pod imenom „Kulturna politika srpskog stanovišta“ (https://dveri.rs/program/kulturna-politika-srpskog-stanovista). Kao osnovne tačke svoje kulturne politike Dveri navode da će svaka kulturna delatnost biti vođena Srpskim stanovištem, da će ukinuti rijaliti programe i ostali šund ili će ga dodatno oporezivati, da će natpisi na svim javnim mestima biti na ćirilici, da će otvoriti Narodni muzej i izgraditi Muzej srpskih žrtava. Veoma jasno i koncizno Dveri ističu da aktuelna kulturna politika Srbije „razgrađuje srpski nacionalni identitet i svaku kreativnu osobenosti“.

Kulturna politika za Dveri je osnov za bavljenje politikom, a koraci kojima treba da se radi na kulturnoj politici zasnivaju se na predlozima reformi i reorganizacije postojećih kulturnih institucija.

Kroz osnovnu analizu kulturnih politika u slučaju ovih političkih aktera uviđa se trend da se pretežno programski zalažu za reorganizaciju i finansijske podsticaje popravi postojeće stanje u kulturi. Bez obzira na ideološka opredeljenja, akteri se zalažu za slobodu stvaralaštva, a ističe se i nužnost povezivanja kulturne politike sa obrazovnom politikom, naukom i tehnologijom, sportom itd. Programski politički akteri u Srbiji ističu širinu srpske kulture i njen značaj za sveukupnu evropsku i svetsku kulturu, ali smo svedoci da većina aktera u praksi, koji su imali priliku da pokažu, i nije pridavala takav značaj kulturi. Treba istaći da se svi akteri zalažu za bolji status kulturnih radnika, za veća finansijska ulaganja u kulturu, ali ne može se izdvojiti i jasan plan za ostvarivanji tih ideja u skladu sa postojećim ekonomskim stanjem u Srbiji i prostorom u budžetu Srbije.

Osnovnih zaključak iz ovakvog stanja je da programi stranaka često ostaju bez realizacije, ali kulturna politika nije jedini deo programa koji ne biva realizovan, za šta ima niz opravdanih razloga, ali i neopravdanih. Često je kultura van liste prioriteta u praksi vlada.

Reference:

Program Srpske napredne stranke – https://www.sns.org.rs/o-nama/program-srpske-napredne-stranke

Program Socijalističke partije Srbije – http://www.sps.org.rs/documents/PROGRAM%20SPS.pdf

Program Demokratske stranke – http://www.ds.org.rs/program/kultura

Program Socijaldemokratske stranke – http://www.sds-org.rs/fileadmin/user_upload/PROGRAM_SDS_01.10.2014..pdf

Program Srpske radikalne stranke – http://www.srpskaradikalnastranka.org.rs/wp-content/uploads/2015/04/SRSprogram.pdf

Program Dveri – https://dveri.rs/program/kulturna-politika-srpskog-stanovista

 

Ostavi komentar

Vaš komentar će biti proveren pre objavljivanja