ОТВОРЕН ДЕВЕТИ МЕЂУНАРОДНИ ФЕСТИВАЛ ПРОЗНОГ СТВАРАЛАШТВА „ПРОСЕФЕСТ“

query_builder

Јевгениј Водолазкин овогодишњи лауреат

 

Девети Међународни фестивал прозног стваралаштва „Просефест“, који траје до петка 24. априла, свечано је отворен на Трибини младих Културног центра Новог Сада, у сјајној атмосфери и уз многобројне званице, писце и ученике новосадских гимназија, а ову величанствену манифестацију је сјајним музицирањем употпунила пијанисткиња Јулија Бал. Овом приликом руском књижевнику Јевгенију Водолазкину уручена је Међународна књижевна награда за прозно стваралаштво „Милован Видаковић“, а директор КЦНС др Андреј Фајгељ, који му је предао престижно признање, истакао је да се у Новом Саду одржава преко 120 разних фестивала, али да тврди да је „Просефест“ јединствен.

-Фестивал је јединствен по концепту који омугућава да се сретну младост и књижевност, и да млади постану права читалачка публика. Ђаци гимназија добијају књиге и довољно времена да их прочитају и да се припреме за разговоре са писцима. Писци нам, потом, учине част и дођу у Нови Сад да уживо разговарају са ђацима. То је необично и јединствено, и то овим младим људима отвара једну нову димензију иза сваког листа књиге. То је мисија којој се ми поносимо, Фестивал стално расте, постаје све већи и никога не оставља равнодушним-рекао је Фајгељ.Књижевник Милисав Савић истакао је да се прича о писцу и читаоцу, која је стара колико и књижевност, може описати и као љубавна.

  -Као и у животу, постоје, обично, три врсте везе између писца и читаоца. Прва је у којој писац диминира. Друга је веза равноправних партнера, а трећа је она у којој је читалац главни. Из прве обично настаје лака литература, друга веза нуди већ озбиљнију литературу, док је трећа за писца најпроблематичнија и тешко остварљива. Међутим, из те треће везе настају, додуше ретко, велика дела, из страха или поштовања према читаоцу који је нека врста Бога. Савремени писац не може да се удвара читаоцу како се то некада радило, и он мора да се на нови начин бори за читаочеву наклоност и љубав. Наравно, не по сваку цену. И не за свачију наклоност. Из таквог става рађа се и вечита потреба за преиспитивањем и модернизовањем старих приповедачких форми и проналажењем нових. Књижевности и није ништа друго него историја форми и поступака-додао је Савић.

Добитник награде „Милован Видаковић“ Јевгениј Водолазкин захвалио се на признању, и рекао да му је давнашња жеља била да дође у Србију и да му се она најзад остварила.

 

-Српска књиженост је велика и њу познаје цели свет. Књижевност је најбољи начин да се човек упозна са својом земљом и наведе и друге да је заволе. Руси и Срби су слични, а књиженост је нешто што спаја људе. Ми изузетно ценимо речи. Не знам како је код вас, али Руси реч цене и више од неког поступка. Љубав коју осећам према Србији заснива се на књижевности, чије дивне представнике видимо и овде, и то је оно што ме је довело код вас. Веома ми је драго због награде, али још више због чињенице да сам дошао у вашу дивну земљу-истакао је Водолазкин.

Остави коментар

comment
Ваша имејл адреса неће бити јасно објављена. Поља која су обавезна обележена су са *
account_circle
email
language