event_note Veče poezije
21.03.2014 - 21.03.2014 access_time 19,30 sati

Svetski dan poezije: POETSKI MINI MARATON

location_on Tribina mladih
event_note Veče poezije
21.03.2014 - 21.03.2014 access_time 19,30 sati

Svetski dan poezije: POETSKI MINI MARATON

location_on Tribina mladih

Učestvuju:

MONIKA RINK (Nemačka)

MUCURO TAKAHAŠI (Japan)

UMBERTO FJORI (Italija)

KAJOKO JAMASAKI (Beograd)

STEVAN BRADIĆ (Novi Sad)

SERGEJ STANKOVIĆ (Kučevo)

VLADIMIR VUKOMANOVIĆ (Beograd)

BORISLAV STANIĆ (Subotica)

IVANA MAKSIĆ (Kragujevac)

DEJAN ČANČAREVIĆ (Pančevo)

Program vodi: BOJAN SAMSON

 

Manifestacija Svetski dan poezije, koja je uvrštena u kalendar UNESKA, obeležava se 21. marta svake godine, u svim značajnijim kulturnim centrima sveta.

Ovaj praznik je prihvaćen i u Srbiji, pa se obeležava na više mesta

 

MONIKA RINK

Monika Rink (Cvajbriken, Nemačka, 1969), studirala je teologiju, istoriju i uporednu književnost na univerzitetima u Bohumu, Berlinu i Jelu. Piše poeziju, prozu i eseje. Knjige poezije: Verzückte Distanzen (2004), zum fernbleiben der umarmung (2007), HELLE VERWIRRUNG / Rincks Ding-und Tierleben (2009), HONIGPROTOKOLLE (2012). Knjiga eseja: Ah, das Love-Ding (2006). Autor je online-work-in-progress-projekta „Studio pojmova“ (Begriffstudio). Tekstovi su joj objavljivani u brojnim antologijama, poput čuvenog nemačkog zbornika poezije „Veliki Konradi“(„Der Große Conrady“) kao i u književnim časopisima (BELLA triste, Poetenladen). Monika Rink je aktivna i kao književna prevoditeljka. Prevodila je poeziju sa mađarskog i slovenačkog jezika na nemački. Između ostalog, predavala je i na Nemačkom književnom institutu u Lajpcigu, član je PEN-centra Nemačke i Akademije umetnosti, a od 1999. godine radi za Radio RBB (Radio nemačkih pokrajina Berlina i Brandenburga). Dobitnica je i mnogih književnih nagrada: književna nagrada „Literaturpreis Prenzlauer Berg“ (2001), nagrada „Alfred-Gruber-Preis“ (2008), nagrada za liriku „Ernst-Meister-Preis für Lyrik“ (2008), književna nagrada „Arno-Reinfrank-Literaturpreis“ (2009), nagrada „Georg-K.-Glaser-Preis“ (2010), Berlinska nagrada za književnu umetnost „Berliner Kunstpreis Literatur“ (2012), nagrada „Peter-Huchel-Preis“ za zbirku pesama Medeni protokoli (2013) i drugih.

 

MUCUO TAKAHAŠI

Mucuo Takahaši (Kitakjušu, Japan, 1937), diplomirao je na Pedagoškom fakultetu. Jedan od najplodnijih pesnika u Japanu. Objavio je veliki broj zbirki pesama i haiku stihova, među kojima su Ostrvo moje sestre (Ane no shima, 1996) i Do večnosti (Eienmade, 2009). Dobitnik je niz značajnih književnih nagrada, kao što su Takami Đun nagrada (1988); Hanacubaki nagrada (1993); Šiika nagrada (1996); Ajukava Nobuo naguraga (2014) i dr. Prevođen je na mnogo jezika. Nosilac je medalje sa ljubičastom trakom koju mu je dodelio Car za njegov doprinos umetnosti 2000. godine. Bavi se i istraživanjem književnom istorijom Japana. Njegova knjiga Duša poezije, dve hiljade godina (2011) prikazuje razvoj japanskog pesništva od najranijeg perioda do danas. Piše i dramske tekstove, tekstove za operu, romane i književnu kritiku. Veoma je poznat po izvanrednom čitanju poezije. Strastveni putnik. Gostovao je u mnogim festivalima poezije po svetu. Imao je niz gostovanja po Japanu, u evrospkim gradovima, kao i u SAD.

 

UMBERTO FJORI

Umberto Fjori (Saracana, Italija, 1949), studirao je filozofiju, predaje u srednjoj školi. Sedamdesetih peva i piše pesme u italijanskom rok sastavu Stormy Six. Piše tekstove i libreta za kompozitora Luku Frančeskonija, sarađuje sa fotografom Đovanijem Kjaramonteom. Bavi se književnom i rok kritikom. Prvu pesničku knjigu Case (S. Marco dei Giustiniani) objavljuje 1986, potom slede Esempi (Marcos y Marcos, 1992), Chiarimenti (Marcos y Marcos, 1995), plaketa Parlare al muro (Marcos y Marcos, 1996), Tutti (Marcos y Marcos, 1998), La bella vista (Marcos y Marcos, 2002), Voi (Mondadori, 2009) i Poesie 1986-2014 (Mondadori, 2014), knjiga koja okuplja celokupno pesnikovo stvaralaštvo. Priredio antologiju italijanske poezije dvadesetog veka, autor je i monografije o Kamilu Zbarbaru. Prevođen je u svetu, kao i u Srbiji (Govoriti zidu, Rad, 2001). Živi u Milanu.

 

KAJOKO JAMASAKI

Rođena 14. septembra 1956. godine u gradu Kanazava (Japan). Godine 1979. diplomirala je na Filološkom fakultetu Državnog Hokaido univerziteta u Saporu. Bila je na specijalizaciji na Filozofskom fakultetu u Sarajevu, na Filološkom fakultetu u Beogradu i na Institutu za glasbeno narodopisje SAZU u Ljubljani. Magistrirala je  i doktorirala na Filološkom fakultetu u Beogradu. Izabrana je u zvanje vanrednog profesora (Japanologija: Japanki jezik i književnost, 2009. godine) na Filološkom fakultetu u Beogradu, gde radi od decembra 1985. godine. Objavila je dvadesetak knjiga poezije, eseja i studija. Prevodi sa japanskog.

 

STEVAN BRADIĆ

Stevan Bradić je rođen u Novom Sadu, 1982. godine. Osnovne studije završio je na Odseku za komparativnu knjižvnost Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Diplomu mastera stekao je na na istom odseku, a potom i na Odseku za engleski jezik i književnost Univerziteta u Stokholmu. Piše poeziju, eseje, prikaze i krititiku, prevodi sa engleskog jezika. Objavio je zbirku pesama U kotlarnici (Novi Sad: Adresa, 2013), studiju Simulacija i gastronomija (Beograd: Službeni glasnik, 2012), a kao jedan od četiri autora i knjigu pesama Iz senke stiha (Beograd: Gramatik, 2012). Zaposlen je kao asistent na Odseku za komparativnu književnost Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Živi u Novom Sadu.

 

SERGEJ STANKOVIĆ

Sergej Stanković (1976, Subotica), diplomirao je srpsku književnost i jezik na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Radi kao profesor u Kučevu. Objavljivao pesme i kratke priče po publikacijama. U ediciji Prva knjiga Matice srpske izašla mu je zbirka kratke proze Strašna nova sloboda (2006). Izašao je izbor njegovih pesama u Zborniku nove novosadske poezije Nešto je u igri. Povremeno objavljuje pod pseudonimom Azazelo. Član je književne grupe BES.

 

VLADIMIR VUKOMANOVIĆ

Vladimir Vukomanović (Kraljevo, 1986), pesnik i književni kritičar. Objavio je pesničke knjige Upornost sećanja (2005) i Kana (2013), priredio izbor iz mlade srpske proze Pucanja (2012). Živi u Beogradu i Otrocima.

 

BORISLAV STANIĆ

Borislav Stanić (1983). Objavio knjigu poezije Rupe (Prva knjiga, Matica srpska 2012). Svaštari kroz rad neformalne skupine Zarni Vlač. Najnovije uratke (remiks književnih i popularnih tekstova) možete pratiti na blogu (de)montaža atrakcija.

 

IVANA MAKSIĆ

Ivana Maksić (1984). Objavila je zbirke poezije O telo tvori me (Matica srpska, 2011) i Izvan komunikacije (Presing, 2013). Prevodi sa engleskog jezika. Urednica je zbornika poezije socijalne tematike koji je u pripremi.

 

DEJAN ČANČAREVIĆ

Dejan Čančarević rođen je u Pančevu 1975. godine. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu na grupi za srpsku književnost i jezik sa opštom književnošću, gde je stekao i stepen mastera. Učestvovao je na nekoliko poetskih festivala u zemlji i inostranstvu, a pesme su mu objavljene u nekolicini domaćih i stranih književnih časopisa. Dobitnik je prve nagrade za esej o Vladislavu Petkoviću Disu na 44. Disovom proleću u Čačku. Živi i radi kao profesor srpskog jezika u rodnom gradu, gde je stalni saradnik i član umetničkog magazina „Kvartal“ (Udruženje književnika i književnih prevodilaca Pančeva). Trenutno je na master studijama teorije dramskih umetnosti i medija Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu.

Objavio je četiri zbirke poezije: Gravitacija (Narodna knjiga, Beograd, 2005); 1871 (narativnost.patriotizam) (autorsko izdanje, Pančevo, 2007); Svakodnevlje (Škart, edicija „Pesničenje“, 2009); Sto malih pesama (edicija „Najbolja“, Pančevo, 2012).

Bavi se poetskim performansom i eksperimentom u domenu multimedijalne prezentacije i recepcije poezije.

Ostavi komentar

Vaš komentar će biti proveren pre objavljivanja