Настала као одабир из објављених и необјављених песникових рукописа, ова збирка представља, на известан начин, аутору блиским музичким речником речено – бест оф избор. Од раних песама прве збирке Вилиндар (1999-2000), сведеног и језгровитог карактера и згуснутог значења, с видљивим утицајима поетике Момчила Настасијевића, Георга Тракла, али и оним савременијим – једног Слободана Тишме (нарочито песме из ране Тишмине фазе, обједињене у збирци Врт као то), преко сјаја и транспарентности наредне збирке Поезика (2001-2002), све до зрелости и евидентне синтетишуће мисли збирке Флор Y Цанто (2004-2005). Уколико томе додамо први пут објављене Три скрајнуте песме и нарочито поетску прозу аутентичног звучања и античко-профетског дискурса, Прозаиде (2007), добијамо ванредно убедљиво сведочанство о „сигурности ватре” овог истински песничког духа. (Василије Милновић)

Милош Зубац (1976) је књижевник и музичар из Новог Сада. Предводи музичку дружину Пркос Друмски. Један је од оснивача и актера регионалног кантауторског и песничког колектива Нови Одметници. По његовој збирци песама Поезика, назван је фестивал регионалне ауторске музике у Културном центру Новог Сада. Докторирао је књижевност на Филозофском факултету у Новом Саду. Објавио је песничке књиге Вилиндар (2001), Поезика (2003) и Флор Y Цанто (2008). С Данилом Вуксановићем штампао збирку прозаида и цртежа Дуали (2007). Објавио је студије Молитве Десанке Максимовић (2008) и Поетика Душка Трифуновића (2013).