event_note Промоција књиге
18.06.2019 - 18.06.2019 access_time 19:30

Промоција књиге Владимира Пиштала ЗНАЧЕЊЕ ЏОКЕРА 18. јуна у клубу „Трибина младих”

location_on Трибина младих
event_note Промоција књиге
18.06.2019 - 18.06.2019 access_time 19:30

Промоција књиге Владимира Пиштала ЗНАЧЕЊЕ ЏОКЕРА 18. јуна у клубу „Трибина младих”

location_on Трибина младих

Промоција књиге Владимира Пиштала ЗНАЧЕЊЕ ЏОКЕРА одржаће се у уторак 18. јуна у клубу „Трибина младих”, с почетком у 19.30. На промоцији ће, поред аутора, говорити Ненад Шапоња и Фрања Петриновић. На крају вечери, у духу традиције „Прозефеста“,  Владимир Пиштало ће средњошколцима поделити примерке књига.

О АУТОРУ:

Владимир Пиштало (1960) је један од најзначајнијих савремених српских писаца.

Међу његова најпознатија остварења спадају поетске прозе: Сликовница, Манифести, Чајеви Марса / Ноћи, збирке прича: Крај века, Витраж у сећању, Приче из целог света и романи Миленијум у Београду, Венеција, Портрет међу маскама, Сунце овог дана, писмо Андрићу.

Роман Тесла, портрет међу маскама је у Србији остварио незабележен успех: након НИН-ове награде, и Награде Народне библиотеке Србије за најчитанију књигу, ушао је у читанке за основну школу и гимназију, објављен је са успехом у свим бившим југословенским републикама, а у САД је доживео три издања. Крајем 2011. године појавило се и специјално звучно издање у интерпретацији глумца Петра Божовића, а 2015. звучна књига и на енглеском језику, коју је за америчке читаоце/слушаоце прочитао познати глумац Л. Ј. Гансер. Пишталов Тесла преведен је на 16 светских језика што га чини и једним од најпревођенијих домаћих писаца.

Поред ових дела, Пиштало је и аутор две необичне литерарно-биографске књиге – Александриде, бајковите повести о животу Александра Македонског, и новеле Корто Малтезе.

У издању Агоре, 2009. и 2010. године су објављена и дела овог писца.

Преведене књиге: Манифести (француски); Миленијум у Београду (француски, италијански, немачки, арапски, енглески, македонски и бугарски); Тесла, портрет међу маскама (енглески, руски, француски, македонски, чешки, пољски, бугарски, словачки, словеначки, мађарски, румунски, турски, грчки, италијански, малајалам и арапски); Александрида (словеначки); Сунце овог дана, писмо Андрићу (македонски).

Као преводилац, добио је награду „Милош Ђурић” за превод поезије Чарлса Симића.

Живи у Америци где предаје светску и америчку историју на Универзитету у Вустеру, Масачусетс.

О ОВОЈ КЊИЗИ

Пред нама је још једна од оних чаробних књига Владимира Пиштала. У њој су тајне „увек занимљивије од објашњења”, а објашњења су таква да дижу тајну на наредни ниво до кога тек треба стићи. Наиме, нова Пишталова књига, писана у тананим регистрима између есеја и приче, јесте својеврсна књига у славу смеха, колико и есеја.

„Шта је есеј?” пита се аутор на самом почетку, и одмах одговара: „Мишљење.” А средство мишљења је смех. Тим „најкраћим растојањем између људи” овде се најотвореније разоткрива логика Пишталове поетике. Смех је чак уткан и о сурову причу о Мостару, Пишталовом том личном Маконду, и о његовом срушеном и наново саграђеном мосту.

Уз помоћ својеврсног књижевног огледала, уз велики уплив нематеријалног, уз ванстандардно познавање неких од кључних и истовремено затамњених тачака и српске и америчке културе, Пиштало у овој књизи гради брижљиву композицију од есеја о тотално различитим егзистенцијалним стварима и културним појавама. Открива нам чињенице које стоје иза видљивих обриса двају култура. Исписује текстове након којих и ми у Србији можемо да разумемо Америку, дубљу од наших представа и стереотипа о њој. А ту америчку супстанцу у овој књизи видимо кроз нова и дубинска осветљења личности попут нашег Чарлса Симића, чију књижевну и личну судбину можемо препознати и као можда најчудноватији огранак „српске Америке“, те нама знаних Марка Твена, Абрахама Линколна или Чарлија Чаплина, али и људи скоро непознатих нашем читаоцу, а важних за разумевање онога што Америка суштински јесте, попут Џона Мјуера и Хенри Луиса Менкена.

С једне стране, читајући ову књигу примамо дубинска сазнања о овом континенту, или метафори, шта год да је, а с друге, пратимо суптилну повест распада Југославије, у сасвим ведром омажу тим страшним годинама. „Оживљено препричавање“ једне старе књиге о онанији јесте јасна прича и о политичком систему бивше Југославије, земље у којој су очеви-људождери прождирали перцепцију своје деце.

С ове стране огледала, прича о Кораксу је прича о српском Менкену, а на њу се настављају разни бедекери, од водича кроз хипнотичне халуцинације једног Зографа, па до оног који прати социокултурни миље некадашње Југославије и њене регалске књижевности, миље „земље која је своју истину учинила тешко разумљивом“.

Кроз радове појединих уметника, Пиштало као да одређује географију ова два друштва. У том мору различитих светова, он читаоца скоро неочекивано води и до света рекламе. Реклама је простор у коме се овај аутор игра са свим и свачим, то је пут кроз идеје и језичке контексте уоквирен утилитарним захтевом за допадањем.

Писани у перспективама од Џокера до Хермеса, тих богова нашег времена, и Диониса, бога претеривања, дубљег од сна, ови Пишталови распричани есеји, сви одреда усмерени против пропаганде, тих „вођених запажања“, откривају нам смех, не само као црвену нит композиције ове књиге, већ и као црвену нит наших живота.

Као свака права књига, и „Значење џокера“ нам, у ово располућено време пост-истина, сведочи собом као претходном истином. У нашем свету, у коме се највећа моћ ипак постиже смехом.

Ненад Шапоња

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања