Изложба слика Дејана Богојевића биће отворена 31. октобра у 19.00 часова у Малом ликовном салону. Изложба ће моћи да се погледа до 10. новембра.

Када је у питању Богојевићево сликарство, оно нам се открива поступно и постепено, кроз различите зоне бојених поља, од којих свака има сопствену функцију да кроз груписање одређених аморфних облика и знакова омогући атмосферу зачудности и да њиховим распоредом и кодирањем делимично укаже на порекло сложеног ликовног језика који у свом раду уметник развија. Одбацивање традиционалних принципа стварања у корист помицања уметничког искуства ка експерименту, једна је од основних карактеристика уметности нове линије. Ликовне партитуре Дејана Богојевића пред нама се отварају попут знакова који имају за циљ представљање изванзнаковних феномена, било да је њихово порекло свесно или подсвесно. Овде знакови остају у информацијском смислу још увек недоговорени, нити је за њихово читање потребно одређено знање. Они су на граници сазнатљивог и несазнатљивог, још увек непреводиви и тек наслутљивих обриса значења. Оперишући различитим нивоима свесног и подсвесног, он гради сопствене алузивне знаке које обрађује као конкретну грађу. У алтернативним исходима, они посматрачу значе оно на шта личе, те његов значењски потенцијал препознајемо блиским тек када му припишемо осећање које у нама изазива.

Александра Танић, историчарка уметности

Свет уметности Дејана Богојевића јесте само један од могућих светова. Његови објекти разликују се од свег другог што постоји, па је неупоредивост битно одређење оног уметничког у уметности. Сви моменти света уметности Дејана Богојевића јесу трагови остали за стварањем низа уметника чија се делатност у свим историјским епохама двоструко показује: као обликовање другог и као самообликовање. За уметност остаје карактеристично да свако дело света уметности твори свој свет који може бити независан од светова других дела, па је могуће да се концентрисањем на ствар уметности искључи околни свет.

Ликовно изражавање је само један од начина на који људи разумеју и обликују стварност. Слике Дејана Богојевића су јака спона и поприште између две врсте доживљаја, између стварног, постојећег света и наше бескрајне слутње космичког пружања. Његов сликарски одраз вођен интуицијом а не размишљањем, тако сличан многим уметницима Даде а опет различит и јединствен, говори о његовом широком образовању из историје уметности, пре свега авангарде, а опет говори и о јакој личности која не допушта велике утицаје већ сама истражује и проналази свој ликовни израз. Његова дела изгледају као да су стварана у емотивном налету под дејством диктата подсвести. Гордана Дедић у свом делу „Психоанализа и уметностˮ каже да је према ранијим психоаналитичким идејама свако уметничко дело повезано са подсвешћу ствараоца. Кроз уметност се подсвесне жеље и фантазије пробијају у спољашњи свет. Стварање уметничког дела је продукт унутрашњег конфликта који је изражен путем слика и симбола, које је его обрадио сублимацијом. У сликарству Дејана Богојевића видимо слике драматичних покрета и енергетских композиција са широким потезима боје.

Марија Ђурић, историчарка уметности