event_note Концерт
07.04.2015 - 07.04.2015 access_time 20 часова

БОРИСЛАВ ЧИЧОВАЧКИ И АЛЕКСАНДАР СТЕФАНОВИЋ – КОНЦЕРТ КАМЕРНЕ МУЗИКЕ

location_on Трибина младих
event_note Концерт
07.04.2015 - 07.04.2015 access_time 20 часова

БОРИСЛАВ ЧИЧОВАЧКИ И АЛЕКСАНДАР СТЕФАНОВИЋ – КОНЦЕРТ КАМЕРНЕ МУЗИКЕ

location_on Трибина младих

 

Уживање уз звуке обое и хармонике

Концерт камерне музике Борислава Чичовачког (обоа и енглески рог) и Александра Стефановића (хармоника), биће одржан у уторак 7. априла од 20 часова на Трибини младих Културног центра Новог Сада. Гости концерта биће Анета Илић (сопран), Мирјана Нешковић (виолина), Мирослав Карловић (удараљке) и Бобан Стошић (контрабас). На програму ће бити дела Исидоре Жебељан, Беле Бартока, Кимела Мејеринга и Бориса Папандопулоса.

Биографије уметника, извођача

Борислав Чичовачки је рођен у Сомбору, 1966. године. Дипломирао и магистрирао обоу на Академији уметности у Новом Саду, у класи професора Љубише Петрушевског. Последипломске студије обое завршио је и на Свелинк Конзерваторијуму у Амстердаму, код проф. Хана де Вриса (Han de Vries).. На Природно-математичком факултету у Новом Саду дипломирао је биологију. На Академији уметности у Новом Саду је радио као асистент за предмет обоа. Наступао је као солиста са Београдском филхармонијом, Загребачком филхармонијом, Војвођанском омладинском филхармонијом, са Гудачима Св. Ђорђа, Београдским гудачким оркестром „Душан Сковран“, камерним оркестром Camerata Academica из Новог Сада и другим ансамблима, као и са диригентима Младеном Јагуштом, Игором Гјадровим, Давидом Порселајном (David Porcelijn), Конрадом фан Алфеном (Conrad van Alphen ), Даринком Матић Маровић, изводећи концертантна дела почев од Албинонија и Баха, преко Хајдна и Моцарта, до Ибера, Хонегера и Месијана. Као солиста и камерни музичар редовно концертира широм Европе и у Израелу. Учествовао је на више значајних музичких фестивала, као што су Лапонски фестивал камерне музике у Шведској, Musique en scène u Lionu, Musique action u Nansiju WDR – Фестивал нове камерне музике у Витену, БЕМУС, фестивали у Сијени, Бечу, Торину, Брегенцу, Улму, Амстердаму, Сплиту, Охриду и Будви. Такође је одржао концерте у Антверпену, Бриселу, Паризу, Минхену, Москви, Ротердаму и Тел Авиву. Од 1994. до 2002. године био је стални члан ансамбла за савремену музику Tickmayer Formatio из Орлеана (Француска), са којим је наступао у представама Јожефа Нађа. Премијерно је извео седамдесет композиција српских, холандских и немачких композитора, од којих је педесет написано за њега, укључујући и седам концертантних дела за обоу, или енглески рог и оркестар. За Борислава Чичовачког су, између осталих, писали Душан Радић, Дејан Деспић, Властимир Трајковић, Исидора Жебељан, Стеван Ковач Тикмајер, Александра Вребалов, Ивана Стефановић, Мирјана Живковић, Rokus de Groot, Chiel Meijering и други.  Снимао је за све водеће радио и телевизијске куће у некадашњој Југославији, као и за холандски, француски, мађарски радио и за WDR. Неки од његових снимака објављени су на компакт дисковима у Холандији (Emergo Classics Nederland) , Великој Британији, Немачкој (WDR) и Србији (ПГП РТС, MASCOM Records, САНУ). Дискографска кућа Обое Classics  из Лондона објавила је 2013. године солистички компакт диск Борислава Чичовачког са снимцима музике Исидоре Жебељан: ‘Балкан Болеро – Chamber Music of Исидора Жебељан’ (CC 2028). Оснивач је и члан Жебељан оркестра. Један је од оснивача Фондације Барка из Амстердама, која има за циљ презентовање српске културе у иностранству.

Његов књижевни рад обухвата осам објављених књига: пет романа, две збирке приповедака и једна историјска фантазмагорија. Примарни издавач књижевних дела Борислава Чичовачког је издавачка кућа Atlas Contacts из Амстердама. Чичовачки је вишеструки добитник стипендија Фонда холандских писаца и Фонда за културу града Амстердама. Његова историјска фантазмагорија Потамнели анђели балканских ратова номинована је у Холандији за Европску награду за књижевност, 2014. године. За роман Расковник добио је награду ‘Кочићево перо’, 2014. године. Учествовао је на међународним књжевним фестивалима у Белгији и Холандији, а децембра 2013. године био је писац ‘In Residence’ ПЕН центра Фландрије у Антверпену. Држао је предавања на Катедри за славистику Универзитета у Генту (Белгија). Такође пише приповетке, чланке и критике за холандске дневне листове и часописе. На основу дела његовог романа У старини, име му беше Хемус Вида Огњеновић је написала драму ‘Оставите поруку или бегунци’, која је премијерно постављена у Српском народном позоришту у Новом Саду, 2014. године, у режији ауторке.

Написао је либрета за пет опера Исидоре Жебељан: Зора Д (Амстердам, 2003. године) Маратонци (Фестивал у Брегенцу, 2008), Симон изабраник (Есен, 2009), Две главе и девојка (фестивал Settimana musicale senese, Сијена, 2012) и Наход Симон (поруџбина Опере из Галзенкирхена, 2015). Књиге и либрета Борислава Чичовачког превођени су на холандски, мађарски, немачки и италијански језик.

Борислав Чичовачки се активно бави и музиколошким радом, интересујући се првенствено за српску музику 20. века. До сада је објавио више текстова у Немачкој, Холандији и Србији. Писао је и текстове за компакт-диск књижице за дискографске куће Emergo Classics Nederland, Chandos Records и  Oboe Classics из Велике Британије, CPO из Немачке и ПГП РТС и MASCOM Records из Србије. Био је члан Одбора Владе Републике Србије за прославу стогодишњице рођења Љубице Марић и уредник музичког дела програма прославе, која је одржана под покровитељством УНЕСКО-а, 2009. године. Члан је Одбора за заштиту српске музичке баштине Српске академије наука и уметности.

На Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу је ванредни професор камерне музике.

Александар Стефановић је рођен у Лесковцу, 1988. године. Основне студије хармонике похађао је у Centro Superior Del Pais Vasco-Musikene у Сан Себастијану (Шпанија), у класи Ињакија Албердија (Iñaki Alberdi), као и на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу. На истом факултету у Крагујевцу је завршио и мастер студије хармонике. Студент је докторских студија камерне музике на Факултету музичке уметности у Београду. До сада је, као солиста, осам пута освојио високе награде на међународним такмичењима акордеониста у Шпанији, Португалу, Норвешкој (друго место на 59. Светском купу), Босни и Херцеговини и Србији. Као камерни музичар, у трију хармоника ‘Jeux d’ anches’ из Шпаније, чији је био оснивач, освојио је пет пута високе награде на међународним такмичењима у Шпанији и Италији, међу којима је и почасна награда на Такмичењу музичке омладине у Мадриду. Одржао је солистичке и камерне концерте у Србији (укључујући фестивале Рашке духовне свечаности, Међународни фестивал класичне музике КОЗАРТ и КОМА), Норвешкој, Шпанији, Италији, Холандији, Белгији и Аргентини, а снимао је за шпанску радио-телевизију  (RTVE-Radio Television España) и РТС. Активно концертира, наступајући са тријом хармоника ‘Асахра’, али и са реномираним музичарима из Србије и иностранства, као што су сопрани Анета Илић и Катарина Јовановић, акордеониста Владимир Благојевић, флаутисткиња Елеоноре Памејер (Холандија) и обоиста Борислав Чичовачки. Са тријом хармоника ’Асахра’ освојио је прву награду на Бољшој фестивалу музике на Мећавнику, 2014. године. Такође је члан и Жебељан ансамбла. Заједно са композиторком Исидором Жебељан урадио је редакције за хармонику неколико њених композиција, које је премијерно извео. Такође је снимио камерне композиције Исидоре Жебељан за дискографску кућу Oboe Classics из Лондона. Премијерно је извео и композиције Драшка Аџића и Силвије Масен. Запослен је на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу као асистент за предмет Камерна музика.

Анета Илић је један од водећих српских музичких уметника данашњице. Изградила је изузетно велик и разноврстан репертоар, почевши од световне и духовне музике ренесансе, преко вокално-инструменталних дела барока, па значајних остварења музичког класицизма и веома широке палете композиција из доба романтизма, па до музике 20. века и савремене музике. Бриљантна вокално-инструментална дела Стравинског, Бритна, Хонегера, Пуланка, Делажа изводила је уз најзначајније симфонијске и камерне оркестре из Србији и иностранства (Ансамбл солиста Минхенске филхармоније, Београдска филхармонија, Загребачка филхармонијa, Војвођанскa филхармонијa, Симфонијски оркестaр РТС, Београдски гудачки оркестar “Душан Сковран“, Гудачи Светог Ђорђа, Kраљевски гудачи Светог Ђорђа, Жебељан оркестар), са диригентима и уметницима великог реномеа, као што су Леополд Хагер, Давид Порселајн и Сретен Крстић. Ипак, један од најважнијих и најдрагоценијих сегмената њеног богатог репертоара припада српској музици 20. и 21. века. С правом се може рећи да је Анета Илић у овом тренутку водећи интерпретатор српске музике. Премијерно је извела бројна дела неких од наших најзначајнијих композитора, као што су Душан Радић, Дејан Деспић и Властимир Трајковића, а посебну наклоност показује према музици Љубице Марић и Исидоре Жебељан. Сва концертна вокало-инструментална дела за сопран Исидоре Жебељан писана су за Анету Илић и она их је већину премијерно извела. Снимила их је за дискографске куће Oboe Classics из Лондона и CPO из Немачке, и то као солиста са Бродски квартетом из Лондона, једним од најбољих и најпознатијих камерних ансамбала на свету. Своју наклоност ка савременој српској музици Анета Илић испољава и у раду камерног ансамбла Donne di Belgrado, једног од најактивнијих камерних ансамбала у Србији, с којим је остварила бројне концерте у земљи и иностранству (Италија, Словенија) и с којим је снимила компакт диск са делима српских композитора специјално компонованих за тај ансамбл.

Поред веома разгранате концертанте делатности Анета Илић је активна и на пољу опере. Наступала је на оперским сценама и фестивалима у Србији, Словенији, Шведској и Италији, у главним улогама опера Перголезија, Моцарта, Глука, Биничког, Орфа, Мајкла Најмана, Исидоре Жебељан и других композитора. За своје изузетне уметничке резултате Анета Илић је добила бројне награде, од којих је најзначајнија Наградa града Београда за музику и музичко-сценско стваралаштво за 2010. годину.

Анета Илић се са великим успехом бави вокалном педагогијом на ФМУ у Београду. Њени студенти су освојили преко 20 награда на домаћим и међународним такмичењима, па се с правом може рећи да је Анета Илић један од водећих српских вокалних педагога нашег времена.

Мирјана Нешковић је завршила студије виолине на ФМУ у Београду, у класи проф. Јасне Максимовић. Ради као заменик концертмајстора Београдске филхармоније, а са тим оркестром је наступала и као солиста. Такође је концертмајстор Жебељан оркестра. Веома је активна као камерни музичар. Наступа у разним саставима, негујући првенствено савремену српску музику. Концертирала је у Србији и иностранству, снимала за дискографске куће Обое Classics из Лондона, CPO из Немачке и MASCOM Records из Србије.

Бобан Стошић је један од најактивнијих и најсвестранијих контрабасиста у Србији. Студирао је на ФМУ у Београду и у Норвешкој. Члан је Београдске филхармоније, ансамбла Немање Радуловића и Жебељан оркестра. Дуго година је био члан Гудача Св. Ђорђа, с којим је одржао велики број концерата у земљи и иностранству, а наступао је и као солиста. Снимао је за дискографске куће у Европи ( Oboe Classics,, Лондон ) и Србији. Премијерно је извео више композиција српских аутора.

Мирослав Карловић је подједнако активан на концертним подијумима класичне и савремене музике, као и на џез сцени. Студије је завршио на Музичкој академији у Грацу (Аустрија). Тесно сарађује са композиторком Исидором Жебељан, чија је многа дела премијерно извео, а нека је снимио за дискографске куће у иностранству (CPO, Oboe Classics) и Србије (MASCOM Records). Одржао је велики број концерата у земљи и иностранству. Професор је удараљки на Факултету музичке уметности у Београду.

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања