Биљана Јевтић

Магистар уметности цртања, рођена 13. септембра 1973. године у Горњем Милановцу (Србија). Завршила средњу школу за дизајн „Богдан Шупут“ у Новом Саду, смер – дизајнер историје костима и одевања, 1992. године. Дипломирала на Академији уметности у Новом Саду, на групи за графички дизајн у класи проф. Бранислава Добановачког, 1998. године. Магистрирала на Академији уметности у Новом Саду, на групи за цртање у класи ментора проф. Бранке Јанковић – Кнежевић са радом / тезом под називом „Поетизација сећања на митско“, 2002. године.
Члан СУЛУВ-а (Удружење ликовних уметника Војводине) од 1999. године, УЛУС-а (Удружење ликовних уметника Србије) и УЛПУГМ-а (Удружење ликовних и примењених уметника Горњег Милановца) од 2009. године. Ликовни језик истражује и у другим медијима -концептуалној уметности ( воко – визуелна поезија ), фотографија, видео, инсталација. Од 1995. године реализовала је 14 самосталних изложби, учесник је преко 85 колективних изложби, 14 видео фестивала ( изложби ), и преко 30 ликовних колонија у земљи и иностранству. 
Од октобра 2005. године запослена на Академији уметности у Новом Саду, Департману ликовних уметности у звању асистента, од септембра 2012. године ради у звању самосталног стручног сарадника на Катедри за цртање.

ПРОЈЕКТИ: 
2007/08; 2008/09; 2009/10; 2010/11. Недељна школа цртања – сарадник пројекта курса цртања на Катедри за цртање – Департману ликовних уметности Академије уметности у Новом Саду.
2008/09; 2009/10; 2010/11; НАУЧНО – ИСТРАЖИВАЧКИ ПРОЈЕКТИ ОД ЗНАЧАЈА ЗА НАУКУ И ТЕХНОЛОШКИ РАЗВОЈ АП ВОЈВОДИНЕ – сарадник пројекта „Кабинет малог цртежа са Колекцијом цртежа најбољих студената и Колекцијом цртежа професора и сарадника Академије уметности у Новом Саду.
2011/12; 2012/13; „Кабинет малог цртежа“ на Катедри за цртање, Департману ликовних уметности Академије уметности у Новом Саду

e-mail: [email protected]

www.biljanajevtic.com

ПРОЖИМАЊЕ У СУСРЕТУ 

Удар великог таласа на обалу преобраћа своју енергију у кружно повратну масу, која тада сама себе прождире, попут митског уробора, који једући другу страну свога тела, тиме обнавља своје биће, као симбол кружног кретања материје, ма у ком стању постојеће форме, стварајући тиме енергизовану зону, унутар центра у коме се она згушњава, и тако условљава статус егзистенције њених периферних делова.

Круг и кружење, као творачки принцип, тиме се издвајају из општег простора у ком се налазе, као посебан ентитет енергизоване зоне, која се у теорији визуелне културе именује као престона форма ( она која влада околином ). Тиме се феномен централно енергизоване зоне, или облика, у одређеном простору блиско везује за статус значења мете, у којој се кругови све ближе центру степенују важењем више вредности, док је сам центар мете њено врхунско својство.

Улазећи суптилно у наставак циклуса „симболичког ока“, у виду кружно– линеарно енергизованих структура, које остварују централно језгро, али које је отворено, као својеврсно „прогледавање“ у дубину, из које се најављује глава птице ( лабуда ), сада у новијим радовима циклуса ЛА-БУДНО ОКО Биљане Јевтић долази до претапања фото сензација и линеарне структуре, обједињено, путем технике дигиталног принта. Овом техником дошло је до извесног омекшања рескости линеарних трагова цртања угљеном, чему доприноси и структура фото-медијума, што резултира визуелном сензацијом сфуматуре, постижући тим ефектом стање „форме мистике“. Фото ефекти су посебно суптилизовани пројекцијом у видео раду spiral, где се појављује као главни мотив лик лабуда, сагледан из горњег ракурса, у положају повијеног врата према леђима. То је и мотивски и садржински један виши степен сагледавања од елементарног препознавања лика лабуда, чиме се преводи у својеврсно еротизовану мистику, што се доживљава као профано мистични сакралитет. У том смислу пројектована слика „успаваног лабуда“, веома се добро уклапа у структуру „енергизованог језгра“ приближавајући се идеји о прожимању форме Јина и Јанга, у цртачком поступку Биљане Јевтић.

Затварање форме у зону насталу од мноштва кружних линија, чува се место за просветљавање средишта, за „мистично путовање“ у дубину, што се може довести у блиску везу са барокном естетиком поткуполног простора на сакралним објектима, који симболички хоће да комуницира са небом. 

Иконографски тип кружне форме у радовима Биљане Јевтић, свакако је профане провенијенције, али тај тип уједно заснива идеју о тежњи комуникације са небом.

Коста Богдановић