Otvaranje izložbe skulptura Milana Kulića 18. jula u Likovnom salonu

12/07/2016

Izložba skulptura Milana Kulića biće otvorena u ponedeljak 18. jula u 19 časova u Likovnom salonu Kulturnog centra Novog Sada.

SKULPTURE SKULPTURA

Ukoliko određujemo neko umetničko delo kao apstraktno, time uvek ističemo njegovu oslobođenost od prepoznatljivih, stvarnih motiva. Međutim, pojam (ne)stvarnosti uvek je bio mnogoznačan, a samim tim i zavistan od načina percepcije onoga koji mu pristupa. Čini se da nije baš tačno da samo stvarnog ima a nestvarnog nema, već možemo pronaći izvesno posredovanje između njih – postoji stvarno koje u sebi sadrži nestvarno kao predstavljeni sadržaj. Apstraktno umetničko delo iznenađujuće je stvarno: ono je definisano stvaralačkim procesom sopstvenog nastajanja koji oblikovanjem preobražava, ali ne poriče postojanje određene materije.

index
Oblikujući predstavljenu seriju trodimenzionalnih radova, Milan Kulić preispituje sam pojam apstraktne skulpture kao već utemeljenog sveta oblika. Odbacivanjem mimetičkih zahteva, apstraktna skulptura stiče autonomiju forme koja postaje nosilac materijalnog zapisa skulptorskog objekta (njegove mase, težine, gravitacije) u prostoru iz koga ne može da se izdvoji – na taj način se pojam skulpture približava samom pojmu objekta i ona teži da postane objekat među objektima. Intuitivno prateći ideju umetnosti-kao-umetnosti Eda Rajnharda, Kulić formalnom redukcijom skulpture svodi na odnose minimalnih geometrijskih oblika koji nisu rezultat apstrahovanja prepoznatljive/stvarne forme već nastaju kao produkt prostornog povezivanja više sličnih plastičkih jedinica – „nešto“ je dovedeno u odnos sa „nečim“: sitna kamena polulopta egzistira pored masivnih tamnih geometrijskih oblika istesanih u drvetu, oštra metalna konstrukcija provučena je kroz oblu formu sastavljenu od letvica… Skulptura postaje jedan (umetnikovom rukom) oduhovljen, antifunkcionalni, materijalni objekat koji je neodvojiv od prostora koji umetnik tretira kao neomeđenu plastičku dimenziju – njegove skulpture „govore“ ne samo svojom veličinom, težinom ili masom, već i rasponom i površinom.


Kulić je skulpture oslobodio vezanosti za postament i slobodno postavio na ravan posmatrača koji mora da se kreće među njima da bi ih sagledao. Skulptura postoji kao objekat u svetu, ali da bi dosegla svoj egzistencijalni maksimum, posmatrač ima aktivnu ulogu u njenom postojanju. Smanjenjem narativa, neimenovanjem predstavljenih radova i dovođenjem posmatrača u neposredan odnos sa postavkom, Kulić posmatrača oslobađa od instiktivne obaveze iskustvenog prepoznavanja percipiranog i predočava mu ideju da se pred njim nalazi SKULPTURA kao trodimenzionalni objekat koji (po)stoji u prostoru i čiji je cilj samo da opiše svoje postojanje među ostalim objektima/skulpturama. Posmatrač je doveden među plastičke objekte među objektima – tačnije, među skulpture-kao-skulpture. Apstraktno i stvarno–konkretno utemeljeni su u trenutak spajanja lične percepcije posmatrača sa ogoljenom aikoničkom formom. Na ovaj način, apstraktno umetničko delo približava se čoveku-posmatraču onoliko koliko su mu čula i um slobodni da osete: vide, čuju, dodirnu ili probaju.


Sloboda je u vlasništvu kreativnih ljudi – bili oni stvaraoci ili ljubitelji umetnosti. Uostalom, najvažnije je ostaviti mogućnost da se taj kružook proširi – jer, kako je rekao Karl Andre: Umetnost je ono što radimo, a kultura je ono što se radi sa nama.

Danja Tekić

Milan Kulić – biografija


Završio osnovne i master akademske studije na Vajarskom odseku Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu. Trenutno na doktorskim studijama na istom fakultetu. Tokom letnjeg semestra školske 2012/13 godine bio je demonstrator na predmetima Skulptura u kamenu, Tehnologija vajarstva i Vajanje, Vajarski odsek Fakulteta likovnih umetnosti.
Stipendista Fonda za mlade talente (2009/10. i 2011/12.) kao i Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, gde je od 2014. godine angažovan na projektu Društvo, duhovno-materijalna kultura i komunikacije u praistoriji i ranoj istoriji Balkana pri Balkanološkom institutu SANU.
Stamostalno je izlagao u Beogradu i Rumi. Do sada je učestvovao na velikom broju kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu (Nemačka, Italija, Kanada). Dobitnik je više nagrada tokom školovanja – nagrada Sreten Stojanović, za rezultate u skulpturi (2011.) i Nagrada za skulpturu u materijalu SO Savski venac (2010. i 2012.). Član je Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS) od 2015. godine.

Ostavi komentar

Vaš komentar će biti proveren pre objavljivanja