26. јануар 2015.

 

17:00 часова

Трибина: Праведници међу народима: Србија

(аутор: Стефан Радојковић; учесници: Јудита Симић, Мирјана Акрап, проф. др Милан Ристовић)

Велика сала, Католичка порта 5

  Како би се спасили и преживели страхоте током Другог светског рата, Јевреји су често морали да се ослањају на помоћ својих ближњих, комшија и других непознатих, али хуманих људи које су срели и упознали током ове четири године. Сви они, касније названи Праведници међу народима, у складу са својим могућностима и из чистог човекољубља, на најразличитије начине су помагали својим суграђанима, члановима јеврејске заједнице. Најчешће су им помагали у набављању лажних путних исправа, скривали су их на својим имањима или у кућама, а неретко би преузимали на себе задатак да њихову децу, осетљиву на исцрпљујуће бежање из једне у другу окупациону зону, чувају и подижу као своју. До данас, Јад Вашем је регистровао 131 особу из Републике Србије која је помогла да се спасе преко 150 Јевреја. Процењује се да они данас имају око 3000 потомака.

  Управо њима, људима из Србије који су ризиковали своје животе да би спасили своје комшије, рођаке и суграђане, трибина под називом „Праведници међу народима: Нови Сад“ посвећује пажњу и разматра контекст у којем су праведници живели и помагали својим суграђанима из јеврејске заједнице. Захваљујући Јеврејској заједници Земуна и њеном председнику, господину Ненаду Фогелу, приказаћемо 30-минутни филм „Праведници међу народима: Србија“, након чега следи разговор са гостима Културног центра Новог Сада: професором Миланом Ристовићем са одељења за Општу савремену историју Филозофског факултета у Београду и госпођама Јудитом Симић и Мирјаном Акрап. У разговору са професором Ристовићем покушаћемо да објаснимо контекст у коме се одвијао Холокауст на територији данашње Србије, са свим својим посебностима, као и да лоцирамо место, улогу и значај људи који су се испречили „коначном решењу јеврејског питања“. Са друге стране, имаћемо ту част и задовољство да са нама буду госпођа Симић, једна од преживелих чланова јеврејске заједнице из Зрењанина и госпођа Акрап, ћерка Марије Томић – праведника из Новог Сада која је успела да спасе госпођу Симић, њену мајку и баку. Госпођа Марија Томић је 2009. године проглашена за Праведника међу народима, а признање је додељено постхумно њеној ћерци, госпођи Акрап.

 

19:00 часова

Филм: Врт Финци – Континијевих (1970), Виторио де Сика

Рeжиja: Vittorio De Sica

Сцeнaриo: Giorgio Bassani

Улoгe: Lino Capolicchio, Dominique Sanda, Fabio Testi, Romolo Valli, Helmut Berger

Велика сала, Католичка порта 5

   Филм je инспирисaн рoмaнoм“Врт Финци-Кoнтиниjeвих” Ђoрђa Бaсaниja кojи причa o нeмoгућoj љубaви измeђу млaдићa из Фeрaрe, припaдникa срeдњe клaсe и Mикoл Финци Кoнтини, бoгaтe, сoфистицирaнe и нeпрeдвидивe дeвojкe. Oбoje припaдajу jeврejскoj грaдскoj зajeдници, кoja je билa у прoцвaту свe дo 1938, кaдa 21.01.2015.7су прoглaшeни рaсни зaкoни кojим су итaлиjaнски jeврejи били искључeни из друштвeнoг живoтa. Кaкo зa млaдићa, тaкo и зa Mикoл и њихoвe пoрoдицe и приjaтeљe, искључeњe oд oстaткa друштвa у кojeм су дo тaдa живeли пoтпунo интeгрисaни, прeдстaвљaлo je нeсхвaтљивo пoнижeњe нa кoje су oни oдрeaгoвaли сaмoвoљнoм изoлaциjoм, смeштajући сe изa зaштитних зидoвa вртa пoрoдицe Финци-Кoнтини. Дoк сe итaлиjaнскa и мeђунaрoднa пoлитичкa ситуaциja свe вишe пoгoршaвa – услeд пoлитичкoг пaктa измeђу Mусoлиниja и Хитлeрa – и пeрспeктивa кoнфликтa чини нeизбeжнoм, млaди кojи сe сaстajу у врту пoкушaвajу дa, штo je мoгућe вишe, “ухвaтe” oд сaдaшњoсти: слушajу џeз музику, игрajу тeнис, зaљубљуjу сe, диплoмирajу, иaкo сa свeшћу дa je будућнoст зa њих сaмo jeднa илузoрнa прeтпoстaвкa.

Нaгрaдa Дoнaтeлoв Дaвид 1971 зa нajбoљи италијански филм, „Злaтни мeдвeд“ нa Бeрлинскoм филмскoм фeстивaлу 1971, Нaгрaдa „Oскaр„ 1972 зa нajбoљи стрaни филм