Пољска књижевна авангарда у Новом Саду

24/06/2015

Антологије под називом “Пољска књижевна авангарда 1917 – 1939” и “Пољска књижевна авангарда 2” Бисерке Рајчић биће представљена 29. јуна у бившој стрељани Еђшег са почетком у 20 часова. На књижевној вечери осим ауторке, о овим антологијама говориће књижевни и ликовни критичар Драшко Ређеп и глумац Бошко Петров.
Пољској књижевној авангарди, које је у Србији досад била мало позната, Службени гласник у колекцији “Авангарда”, посвећује две обимне и богато документоване књиге коју је приредила полонисткиња Бисерка Рајчић. Ове антологије плод су њеног вишедеценијског истраживања сегмента пољске књижевности 20.века.
Прва антологија садржи програме, прогласе, протесте, полемике појединих праваца и група (експресионизам, формизам, сферизам, футуризам, Краковска авангарда, Жагари, четворопрег, артес, јидиш авангарда) и богато је илустрована, док друга представја авангардну поезију, прозу и драму припадника поменутих пољских група и праваца. Уз исцрпне коментаре, биограме и сажете историје пољске авангардне књижевности обе антологије по свом обиму и богатом садржају су јединствене у литературе која се бави овим феноменима.
Будући да се већина авангардних стваралаца бавила различитим уметничким областима, поменути авангардни правци и групе приказани су кроз књижевност, позориште, посебно кроз ликовну уметност. Својим изузетним визуелно-ликовним рукописом, те богатим драгоценим садржајем, Пољска књижевна авангарда Бисерке Рајчић представља велики уметнички, издавачки подухват и догађај у српској култури.

 

Бисерка Рајчић (1940) је писац и преводилац с пољског, руског, чешког, словачког, бугарског и словеначког језика. У Зајечару је завршила основну школу и гимназију, а студије источних и западних словенских језика и књижевности у Београду на Филолошком факултету. Од 60-тих година објављивала је текстове у Књижевним новинама, Делу и Књижевној критици и прилоге на Трећем програму Радио Београда. Има 45 објављених књига превода најпознатијих пољских аутора, закључно са два најновија нобеловца Шимборском и Милошем.
Од 1994 – 1998. Године била је председник Удружења књижевних преводилаца Србије. За свој преводилачки и популаризаторски рад у области поезије, прозе, драме, есеја, филозофије, театрологије, филмологије, ликовне уметности, политикологије, историографије награђена је највишим домаћим и пољским наградама.

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања