Одржана трибина „Хомеопатија и(ли) медицинаˮ

18/04/2017

Зелена дебата „Хомеопатија и(ли) медицинаˮ одржана je 18. априла 2017. године, у клубу „Трибина младихˮ Културног центра Новог Сада.

Аутор и модератор, Данило Копривица је на почетку подсетио да је „Зелена дебатаˮ форма сусретања стручне и упућене лаичке јавности, институционалних и ванинституционалних заинтересованих страна, на теме из области културе урбаног живљења.

Ова сесија под називом „Хомеопатија и(ли) медицинаˮ, инспирисана је Светском недељом хомеопатије, која се обележава од 10. до 16. априла под покровитељством Светске здравствене организације. Хомеопатија представља, како истичу њени заговорници, ефикасан научни систем традиционалне медицине, који помаже природној способности тела или ума за самоисцељењем. Она не искључује класичну медицину, а и званична медицина све мање искључује хомеопатију. Ипак, и поред несумњивих, широкој јавности, недовољно познатих резултата, хомеопатија има своја ограничења.

Копривица је изнео резултате интернет анкете, у којој је учествовала млађа популација између 20 и 30 година, а већина се изјаснила да има поверење у „класичну медицинуˮ, али са резервом. У другој анкети, 46,27% је одговорило да нема довољно поверења у хомеопатију, 32,84% сматра да се хомеопатијом лече психосоматске болести, док се 2,99% учесника анкете изјаснило да се овим научним системом традиционале медицине лече ургентна стања.

Др Зоран Миланков, специјалиста оралне хирургије, хомеопата и истакнути члан удружења за класичну хомеопатију „Ханеманˮ, велики је заговорник хомеопатије, али је као доктор класичне медицине свестан, да код појединих стања пацијената њена неадекватна примена може више да штети, него да користи.

„Упознавајући се са хомеопатијом, схватио сам да ту постоји један принцип лечења који је изузетно компатибилан са нашим наслеђем и генима. Примењујем је већ двадесет година и успех је променљив. Постоји известан број случајева који не могу да се реше хомеопатским путем. Проучавајући, међутим, хипнотерапију, увидео сам да постоји блиска веза између хомеопатије и хипнозе и да је то дубоко укорењено у само људско биће. Пацијенти најчешће долазе по помоћ кад су разочарани у медицински систем лечења.ˮ

Проф. др Владан Поповић, васкуларни хирург, сусретао се у пракси са пацијентима којима је хомеопатска терапија била добра додатна подршка, али и са онима који су у свом незнању преценели њене моћи и угрозили сопствено здравље.

„Као неко ко се бави клиничком медицином, сматрам да слепо веровање у форме алтернативне медицине носи ризик. Недостаци које има класична медицина, отварају простор алтернативним методама. С једне стране, то је потреба човека да се излечи, а са друге стране, ограничења медицине данас. Немерљиви су доприноси класичне медицине. Мислим да је потребна целовитост да би неко могао да се излечи: потребна му је психологија, исхрана и кретање што и јесте апсолутни став класичне медицине. Такав састав тог конгломерата хормона и свега што се налази у људском организму и невероватност тих односа води у болест, и то представља додирну тачку између хомеопатије и класичне медицинеˮ објаснио је др Поповић.

На крају дебате, упућена је препорука да је пре одласка код хомеопате потребно извршити озбиљну лекарску дијагностику, медицински увод како би хомеопата схватио на шта хомеопатија може да делује, а на шта људски разговор и промене навика. У Новом Саду је регистровано 49 хомеопата који су прошли обуку.

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања