Одржана трибина „Будућност Вишеградске четворке – неформални савез или остварење пројекта Међуморјеˮ

12/06/2017

Одржана трибина „Будућност Вишеградске четворке – неформални савез или остварење пројекта Међуморјеˮ

Пето предавање у низу серије „Србија и Вишеградска четворкаˮ, одржано je у понедељак, 12. јуна у Клубу „Трибина младихˮ Културног центра Новог Сада. Тема je била „Будућност Вишеградске четворке – неформални савез или остварење пројекта Међуморјеˮ , аутора и предавача Предрага Рајића, правника.

Предавач jе, на почетку трибине, скренуо пажњу на то да „пројекат Међуморјеˮ није довољно познат нашој интелектуалној и друштвеној елити, а од велике је важности за будућност Европе. Међуморје или Међуморско је био пројекат који је после Првог светског рата заговарао Јозеф Пилсудски, као федерацију централноевропских и источноевропских земаља које би предводила Пољска. Ову заједницу, по тој идеји, требале су да чине балтичке државе Литванија, Летонија и Естонија, затим Финска, Белорусија, Украјина, Чехословачка, Мађарска, Румунија и Краљевина СХС.
– Термин је настао у Пољској и представља израз тежњи пољске политичке елите. После завршетка Првог светског рата, пошто је Пољска успела да поврати свој суверенитет и власт на територијама на којима је компактно живело пољско становништво које је до тада било под влашћу Пруске, Аустрије и царске Русије, Пилсудски се наметнуо као лидер и маршал, и био је то, формално, у прве четири године нове Пољске – објаснио је Рајић контекст догађаја непосредно после Великог рата.
Пилсудски је сматрао да Пољска треба да се наметне као регионална сила и да је то једини начин да се одбрани од империјалних сила – Германа са запада и Руса са истока. По тој својој, помало мегаломанској замисли, пољски лидер желео је да окупи балтичке државе Литванију, Летонију и Естонију, затим Финску, Белорусију, Украјину, Чехословачку, Мађарску, Молдавију и Краљевину СХС. Замисао Пилсудског је у том тренутку била уско скопчана са, тада у Европи, снажном идејом словенског братства (панславизма). Пољска се, насупрост Русији, желела поставити као стожер словенства.
– Идеја Пилсудског, међутим, није добила подршку великих држава, као што су Енглеска, Немачка и Русија која је пројекат Међуморје доживљавала као смртну опасност по руску државу и касније Совјетски Савез. Једина европска сила која је имала разумевања за планове Пилсудског била је Француска – рекао је Рајић.
Током две деценије од пропасти великог пројекта Пилсудског, све државе које је сматрао кандидатима за чланством у Међуморској Федерацији, биле су окупиране од стране Совјетског Савеза или Трећег рајха.
Говорећи о могућностима да се данас обнови пројекат Међуморје, Рајић је казао да би то било изводљиво само преко „Вишеградске четворкеˮ , групе која је настала на самиту шефова држава или влада Мађарске, Пољске и Чехословачке у мађарском граду Вишеграду 1991.године. Словачка и Чешка су постале чланице 1993. године после распада Чехословачке. Све четири државе постале су део Европске уније.

На путу оживљавања тог пројекта данас, сматра Рајић, стоје интереси Немачке и Руске Федерације. Немачка је за свој национални циљ поставила јачање Европске уније, сматрајући да успешна ЕУ значи успешну Немачку.
– Уколико би се остварила Вишеградска четворка, уколико би та четворка прогласила неки формални савез, она би на многим питањима, од мигрантске кризе до заједничке валуте, Немачкој и Француској могла да буде озбиљна кочница ономе што данас канцеларка Меркел и председник Макрон желе, а то је успостављање пореске власти на нивоуg Европске уније. С друге стране, Руска Федерација која није у савезу ни са једном од ове четири државе „Вишеградске четворкеˮ , противила би се њиховом ширењу на исток.
– Међуморје се, међутим, не мора развијати само као политичка алтернатива, него кроз ширење Вишеградске четворке у којој Србија може да види своју шансу. Мој став је да Србија треба да политички, културно и економски изађе из југо-сфере и да је „Вишеградска четворкаˮ најидеалнија за то. С друге стране, ми смо „Вишеградској четворциˮ занимљиви зато што не може да се шири према истоку због Русије и актуелне ситуације у Украјини, а ако би се ширила према југу на Румунију и Бугарску, онда је сасвим логично да у те интеграције укључи и Србију – закључио је Рајић.

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања